Косовска „Олуја“

Да ли „Косово“ и Хрватска, поред политичког, успостављају и војни савез против Србије који се временом може проширивати?

Могло би се са сигурношћу рећи да је војна сарадња Албанаца са КиМ и Хрвата чак старија од политичке. Значајан број Албанаца учествовао је у грађанском рату у Хрватској у саставу Хрватске војске, и има их који су постали веома истакнути.
Неки су и остали у Хрватској на значајним функцијама у војсци, политици и дипломатији, док су други својим учешћем директно пренели ратна искуства из Хрватске у формације ОВК. Веза међу њима одлично је функционисала и допринела блиском повезивању, како политичком, тако и војном, наравно, пре свега на антисрпским основама.

ИСТАКНУТИ ЗЛОЧИНЦИ Од оних који су остали у Хрватској најпознатији су Рахим Адеми, хрватски генерал (познат по ратним злочинима над Србима за које је, као и многи други хрватски генерали, избегао казну), командант специјалних јединица Есад Чолаку и Амир Мухареми, помоћник команданта најчувеније хрватске јединице, гардијске бригаде „Тигрови“.
Од оних који су ратна искуства пренели у ОВК најпознатији су Агим Чеку, бригадни генерал ХВ, касније командант главног штаба ОВК и премијер „Косова“, и Беким Бериша, који је као хрватски „бранитељ“ више пута рањаван, а погинуо је као један од команданата у формацијама ОВК и посмртно унапређен у чин генерала.

ХРВАТСКИ РЕЦЕПТИ Та веза и бланко подршка хрватског државног и војног врха баш за све злочиначке акције ОВК, и касније за оружане провокације приштинског руководства у миру, условила је да свако приштинско руководство жели да проблеме са Србима на КиМ реши у потпуности по хрватском рецепту.
Зато није чудо да су све време присутни хрватски саветници на највишем нивоу и хрватски инструктори код трансформације КБС у „Војску Косова“. Прихватају сва „позитивна“ искуства хрватског институционалног притиска на Србе који подстичу тихи егзодус, али поред тога непрестано сањају о некаквој „косовској олуји“ за коју се увелико припремају и праве конкретне војне планове.
На први поглед, рекло би се да је у питању некакво хрватско враћање дуга „браћи по оружју“, али то заправо није тачно. Истина је, наиме, да су Хрвати ту чињеницу добро искористили као повод за своје мешање у унутрашње ствари Србије, јер њима је распиривање новог сукоба на КиМ у интересу тек толико што ће ослабити Србију. Знају да само слаба Србија неће бити препрека за коначно заокруживање геостратешког положаја Хрватске, не само у територијалном смислу него и о питању политичког и економског лидерства на Балкану.

[restrict]

ФАКТОРИ ОДВРАЋАЊА За сада нема јасних доказа да је нека од великих западних сила тајно подржала приштинског премијера Аљбина Куртија у агресивним намерама према северу Косова, док су подршка и подстрекивање од стране Хрватске јасни и нескривени. У неку руку, хрватска медијска пропаганда покушала је да надомести западну која је изостала.
Заједно са црногорским председником Милом Ђукановићем хистерично су покушавали да пробуде западну пропагандну машинерију, али нису успели. Као ни Куртију, ни њима ништа није било јасно, поготово када је Курти признао да мора да се повуче јер се први пут учинило да су Американци стали на страну Србије.
Наравно да то није тачно него су западни моћници разумели оно што они нису – јасне поруке и факторе одвраћања од насиља над Србима на северу Косова. Демонстрирана је апсолутна одлучност државног и војног врха Србије да се не дозволи нови погром ни егзодус Срба, што је подржано директним војним припремама. Приказане су војне формације које ће учествовати у интервенцији, од специјалних до оклопних формација на копну и моћне ваздушне јуришне групе. Јасно је предочена и снажна подршка Русије и Кине, посебно Русије, чији је амбасадор с нашим министром одбране Небојшом Стефановићем обишао распоред јединица ВС на административној линији које су биле потпуно спремне за дејство. Уз све то, мисији КФОР-а и НАТО-у дат је прецизан рок да заштите Србе ако буду изложени насиљу, након чега ће српске војнополицијске снаге бити принуђене да интервенишу.
Западни стратези добро познају тактичке и оперативне принципе и одмах су (и поред војних припрема) препознали мирољубиву намеру Србије.
Из тога што је Србија приказала све своје оперативне могућности, конкретне јединице и борбена средства, објаснила како ће деловати и чак одредила време акције, види се тежња ка деескалацији. Јер да Србија жели сукоб, онда би праве намере, груписање јединица, борбена средства и време интервенције били потпуно скривени у циљу постизања изненађења. Тајношћу планова постиже се изненађење као важан фактор за постизање циља и смањење губитака. У циљу одвраћања Србија је свесно занемарила војне принципе да би порука (да ће сигурно војно интервенисати) била јасна и уверљива. Невероватно је да су Американци морали упозорити Куртија да Србија мисли озбиљно.

КООРДИНАТОР БАЛКАНСКИХ НАТО САТЕЛИТА Нема сумње да Хрватска обавештајном раду посвећује велику пажњу. Штавише, преузима улогу координатора балканских НАТО сателита у хибридном деловању према Србији и српском корпусу на Балкану. За време њиховог председавања ЕУ, 2020. године, добили су поверење да управо хрватска СОА организује Обавештајни колеџ за потребе ЕУ и НАТО-а где су укључене најмање 23 државе. Сем тога, Хрватска има Институт за истраживање хибридних сукоба који води др Гордан Акрап. Тиме су само учврстили обавештајни углед и поверење које на Западу имају одраније. Зато и није изненађена што се код покушаја државног удара у Црној Гори и код војне операције специјалних јединица Росу према северу Косова осећало снажно хрватско присуство и отворено мешање. Све указује на то да је хрватска СОА учествовала у изради планова акције и у Црној Гори и на „Косову“, и да су пружали снажну пропагандну и дипломатску подршку током реализације тих планова. Због тога су крах ових акција доживели као лични неуспех који се што пре мора исправити.
Хрватска хистерична пропаганда није дала очекиване резултате. Велике западне пропагандне машинерије раније су једва чекале било шта од локалних балканских пропагандних фабриката против Србије, а сада не показују велико интересовање. У Хрватској су проценили да ће добро смишљеним лажима искомпромитовати српског председника и да ће се након тога цео српски политичко-дипломатски, економски и војни систем срушити као кула од карата. Спровели су широку кампању у својим медијима, и нису успели. Поред тога, још једна могућност остваривања стратешких уступака од стране Србије потпуно им се изјаловила.
Рачунали су и да ће блокадом и уценама око уласка Србије у ЕУ постићи много, и већ су направили дугачак списак захтева, али је све пало у воду. Србија напредује брже него да је ушла у ЕУ, и по том основу је више нико не може уцењивати.
Увиђају то и сами, па прелазе на виши и опаснији ниво подривачког деловања, директно и преко „браће по оружју“ који су увек спремни за акцију против Срба и Србије. Уочили су приличну деморализацију Куртијеве екипе након пропасти последње војнополицијске авантуре, па желе да им поврате морал и подстакну их на нове покушаје.
Донираће им оружје, што су одлучили неколико дана након повлачења јединица Росу с административних прелаза. Неће то променити ватрену моћ и оперативне способности приштинске паравојске, али у моралном смислу много значи. Хрватска производи само лако пешадијско оружје и заштитну опрему, и то може да им поклони. Шта друго они могу да им донирају? Оно што су и сами добили као донацију? То неће моћи без одобрења њиховог донатора. Сем тога, КБС може да има само лако пешадијско оружје и дотурање тешког наоружања било би противзаконито, а није исто ако међународне законе и резолуције крши нека велика сила, и ако то уради Хрватска.
Ради се о томе да некакав неформални балкански политички савез до сада није успео у свом подривачком деловању против Србије. Србија не слаби него јача. Углед Србије није нарушен него расте. Подршка западних званичника српској иницијативи „Отворени Балкан“ баца у очај локалне подриваче Србије и зато није чудо што се окрећу војном програму као новом начину заустављања српског напретка. Рачунају да, у случају војног сучељавања, како год да до њега дође, нико на Западу неће подржати Србију. Биће стављени пред свршен чин, и њихова дугорочна антисрпска политика и пропаганда неће им оставити простора ни за шта друго сем за отворену подршку српским противницима.

АНТИСРПСКИ САВЕЗ Наравно, приштинска власт треба да буде иницијална каписла. Они већ покушавају преко својих познатих лобиста у америчком Конгресу да изврше притисак на америчког председника Џозефа Бајдена да нешто предузме „јер српски авиони и хеликоптери угрожавају Албанаце на Косову“. Није много битно да ли ће Курти остати или ће Албанци добити новог лидера, јер сви имају агресивне намере. Зато хрватска СОА увелико преко својих саветника и инструктора ради на подстрекивању нових рискантних излета приштинске паравојске. Треба их уверити да имају снажну подршку на Балкану, укључујући и војну, да би поново покушали нешто против Србије. Процене су да планирају заузимања енергетских потенцијала и других важних ресурса на северу Косова.
И црногорском председнику Милу Ђукановићу је након посете Загребу постало јасно да политички савез није довољан, и да га треба појачати заједничким војним претњама Србији и Србима. Њихови војни кадрови се увелико школују у Хрватској, где су кроз програм школовања изложени јакој антисрпској пропаганди. Како ствари сада стоје, док је Мило Ђукановић председник, тешко је замислити било какав војни савез на Балкану, па и неформални, а да Црна Гора и Хрватска не буду на истој страни.
Питање је, с друге стране, колико ће економско повезивање кроз „Отворени Балкан“ ометати Албанију и Северну Македонију да се неформално војно сврстају против Србије. Албански премијер Еди Рама недавно је отворено изјавио да је његов циљ уједињење „Косова“ и Албаније.
Не треба заборавити ни колики је утицај албанског фактора у Северној Македонији на доношење стратешких одлука. Добар пример је Талат Џафери, шиптарски терориста ОНА, који је од 2013. до 2014. био министар одбране, а од 2017. до данас је председник Собрања. Вицепремијер и неколико министара су Албанци, који у сваком погледу могу извршити јак притисак на премијера Заева.
А сада су актуелизоване и игре с Војском БиХ. Она је замишљена као заједничка војна сила сва три народа и оба ентитета, али то никада није заживело. Као и многе друге институције у БиХ, и војска постаје потенцијална опасност за интересе и опстанак РС. Зато РС најављује формирање сопствене војске.
Најновија провокација односи се на отказивање заједничке војне вежбе с Војском Србије која је требало да се одржи на Мањачи од 9. до 16. октобра ове године. То је требало да буде прва заједничка вежба две војске, али ју је отказао министар одбране БиХ Сафет Поџић, наводно из епидемиолошких разлога. Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик предлаже смену Поџића због ове одлуке, али су бошњачки и хрватски чланови Председништва Жељко Комшић и Шефик Џаферовић против. Ако дође до поделе војске БиХ, бошњачко-хрватски део сигурно ће бити у некаквом антисрпском војном савезу.
Све то значи да је некакав неформални балкански антисрпски војни савез, као надоградња политичком савезу који одавно постоји, сасвим могућ. Ту би Хрватска војска била озбиљна претња и координатор, а „Војска Косова“ латентна опасност по мир и стабилност.
Међутим, опет све зависи од великих сила. Без њихове директне подршке ни овако удружене војне снаге Србији не могу ништа, већ и зато што Србија више није сама – ту су Русија и Кина. Остаје нам да се надамо да овакав савез неће заживети, и да никада неће бити проверен у пракси.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *