Гангстери капитализма

КАКО ЈЕ АМЕРИКА ПОСТАЛА НАЈМОЋНИЈА (НЕО)КОЛОНИЈАЛНА СИЛА 1. део

Стари колонијализам, који се ширио пушком, сменио је неоколонијализам, који се такође ширио пушком и, већ према потреби, нешто суптилнијим методама. У почетку је Дан независности имао антибритански и антиимперијалистички карактер. Тако је било само у почетку. После се то преокренуло у своју супротност. Америка данас чврсто корача стопама Британије. Зашто?

Сједињене Америчке Државе нису никаква „земља слободе“. А нису ни „домовина храбрих“. Оне су у ствари само крајњи, донекле усавршен и „побољшан“ производ европског колонијализма. Наставиле су тачно тамо где је стала Британска империја, и чак су преузеле неке њене поседе. Стари колонијализам, који се ширио пушком, сменио је неоколонијализам, који се такође ширио пушком и, већ према потреби, нешто суптилнијим методама. У почетку је Дан независности имао антибритански и антиимперијалистички карактер. Тако је било само у почетку. После се то преокренуло у своју супротност. Америка данас чврсто корача стопама Британије. Зашто? „У почетку су Сједињене Државе покушале да у Америци изграде нешто супротно од претходне метрополе“, примећује Александар Дугин: „државу сачињену од слободних заједница, већином религијских, али заједнички именитељ им је био капитализам, наставак тог истог енглеског економског система, укључујући ропство, свођење свега на моћ новца, на олигархију и потпуну духовну и културну дегенерацију.“ Дегенерацију у сваком смислу; успон Америке прати до тада невиђена дегенерација човека, људског бића. „Слобода која се користи у интересу капитала није слобода већ ропство.“
Дан независности данас би требало да носи другачије име: Американци би, с много више разлога, могли да славе Дан зависности, примећује Дугин. Зато што је, убрзо после проглашења независности, „група британских олигарха – попут расистичког и империјалистичког Сесила Роудса, одговорног за геноцид и бруталну експлоатацију Африканаца – увидела да се Британскa империја ближи крају и одлучила да припреми бившу колонију, Сједињене Државе, да заузму њену позицију“. Једино је она располагала с довољним ресурсима, пре свега демографским и просторним. Био је то пут ка стварању нове колонијалне суперсиле, снажније од Британске империје, Француске или Шпаније, чак и уколико бисмо их узели заједно. „Тако су британски империјалисти почели да трансформишу Сједињене Државе у територију империје, али не више као провинцију Лондона већ као њено ново средиште.“
Како се Америка преобратила у колонијалну силу, како је прешла овај мукотрпни пут од почетне слободе до ропствa, до робовања старом колонијалном систему и старим господарима, говори, између осталих, књига Стивена Кинзера Права застава: Теодор Рузвелт, Марк Твен и рађање америчке империје (The True Flag: Theodore Roosevelt, Mark Twain, and the Birth of American Empire).

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Крај у наредном броју

Један коментар

  1. Tоплица

    За овај текст искрене похвале и Наду и Печату ! Коначно праве речи о несрећи која се ево више од века ваља Планетом, и која силом тера Свет да је назива, како је на жалост још увек скоро свуда назива. Горњи текст је окрепљујући, и мелем је за душу сваком слободољубивом створу.
    Истовремено вреди се присетити и блиске и најдаље памћене прошлости и са тугом се осврнути на природу човекову. Не ради се ту само о англосаксима заиста. Зар још Рим није проповедао и чинио сличне бестијалије ?! Чим сазнају да је неки самостални град на Медитерану уштедео нешто цркавице, одлазили би тамо, ухватили им врховну власт па га са пљачком, везаног прошетали улицама Рима, уз клицање светине. Или, ако би пружио отпор, убили га, а његову крваву одору окачили на велики чавао на дрвеном стубу на тргу ( сведочи Плутарх ). Први споменик – Грчки, који су донели са Сицилије (ономад кад убише и недужног Архимеда !) изазвао је протесте утицајних грађана, ” јер ће смекшати ратничке врлине њихове омладине !” Од свих агресија новијег доба, мажда се неким здравијим принципом издваја само Наполеонова кампања и политика ?
    Још једном браво за Бориса Нада и наш омиљени лист !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *