Држава као ријалити

Цетињски бал вампира и српски промотори нашег националног нихилизма а монтенегринског усташтва

Да ли можете да замислите да су неки београдски медији у јуну 1941. године извештали, рецимо, о дешавањима у Купресу и околини (југозападна Босна) на следећи начин: „Грађани хрватске националности блокирали су локалне путеве и неколико српских села, после чега су се сукобили са тамошњим становништвом.“ А баш тако, скоро неутрално, неки наши медији бавили су се ових дана дивљањем монтенегринских усташа на Цетињу. Беневолентног па и позитивног односа према политичком криминалу Ђукановићевих следбеника, истине ради, било је у Србији мање него ранијих година, али је тога ипак било.

„ГРАЂАНИ“ КРВАВИХ РУКУ У јеку злочиначког цетињског пира модерних потурица појављивале су се повремено вести сличне ономе што стоји на почетку текста. Следи неколико реченица које нису измишљене. „Грађани су поставили барикаде на путу Подгорица–Цетиње.“ „Дошло је до сукоба демонстраната и полиције у центру Цетиња.“ „Грађани Цетиња се противе устоличењу митрополита црногорско-приморског у њиховом граду.“ „Полиција је бацила сузавац на окупљени народ.“
Готово па да испада да је за оно што се дешавало крива Српска православна црква, док су „демократски настројени“ црногорски грађани мирно протестовали због угрожавања њихових права. Они су, уз то, олако називани „комитама“, што је часно српско име за национално-ослободилачке герилце, а у конкретном случају радило се о новој врсти усташа – нациста.
Полиција, која је иначе дуго била анемична и недовољно ефикасна у сузбијању немира да би тек накнадно почела да ради свој посао добро, ту и тамо малтене је представљана као да брутално поступа с окупљеним „грађанима“. А да не буде забуне, да још једном на то укажем, не ради се о насловима, поднасловима и другим порукама из америчких, британских или Србима ненаклоњених регионалних медија већ из неких београдских средстава масовног информисања, која, када се ради о унутрашњој политици, подржавају актуелну власт. Сличних тонова било је и у опозиционим медијима који легитимно опонирање властима олако претворе у срамно деловање против сопствене државе и националних интереса њеног матичног народа. Но да се вратимо Црној Гори.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Tоплица

    Случајно смо имали прилике да све ово пратимо из суседства и чини нам се да горња тема заслужује много већу нашу пажњу. Цела ствар делује као једна од оних акција где се ломи Српска кичма и Србима отима још једно парче животног простора. Све подсећа на деведесете прошлог века. Исти речник, иста “аргументација”, бирање интервјуисаних. А тек представљање Срба и њихове политике ! Да ли је могуће да овде није реч о припреми новог изгона, или можда цепања те несрећне државице ? Рецимо са циљем да се очисти Нови и православље отера од Мора ?! Заиста има нечега злокобног у свему томе. Могу ли Срби сами и овако окружени да се одупру овом натиску ? Да ли је време да тражимо и молимо за подршку ? За Анђелковића велико браво !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *