Проф. др Јовица Тркуља – ПОРУКЕ И ПОУКЕ ПРОГНАНИКА

Фотографије Иво Анђелић

Након бриљантне академске, научне и списатељске каријере, уместо да драгоцено време и енергију искористи да доврши и систематизује своје велико дело, Слободан Јовановић је у најтежем ратном и поратном времену ушао у политичку каљугу, међу разочаране политичаре, загрижене националисте, фрустриране књижевнике и професоре, сада политичке гладијаторе гладне власти и жедне освете

Књига сабраних текстова Слободана Јовановића Поруке и путокази (Catena mundi, Београд, 2020) била је повод за овај садржајан и по аналитичком разматрању важних чињеница наше новије историје и великог ауторског дела знаменитог националног мислиоца важан разговор с њеним приређивачем др Јовицом Тркуљом.

Слободан Јовановић је симбол епохе у развоју наше правне, социолошке, историографске мисли. Иако се трудио (и углавном успевао) да се издигне над свакодневицом политичког живота у Краљевини Србији и Југославији, он ипак није могао да остане равнодушан према судбини свог народа и државе. Зато, уочи Другог светског рата, с Драгишом Васићем оснива Српски културни клуб. С којим циљем и с каквим успехом?
Слободан Јовановић је битно утицао својим високим научним и моралним критеријумима на јавни живот у Србији и Краљевини Југославији. Он је ушао невољно у политику, као што су то од почетка XIX века до Другог светског рата учинили многи врхунски интелектуалци у Србији. Већина њих је то чинила са свешћу да у неразвијеним земљама интелектуалац мора да се стави у јавну службу, јер не може да гледа како ствари иду погрешним током, или пропадају. Стога он не може да се клони политике.
Руковођен тим принципима он је заједно с неколико угледних јавних личности основао Српски културни клуб 1937. и као председник четири године усмеравао његов рад. Успео је да окупи људе који се нису посебно истицали у партијско-политичком животу. СКК је имао 70 оснивача међу којима је било: 22 професора Универзитета, 6 министара, 8 челника асоцијација индустријалца и банкара, 7 судија и адвоката 2 представника војне елите. Тиме се хтело од почетка нагласити да ће се СКК бавити питањима националне културе без икакве партијско-политичке припадности. Насупрот политичким странкама заокупљеним парцијалним интересима и дневном политиком, СКК тежио је да буде допуна и коректив полтичког и културног живота Срба у југословенској држави.
Програмска опредељења СКК Јовановић је дефинисао у говору на првој јавној скупштини организације 4. фебруара 1937. у Београду. Циљ је био обезбеђивање сигурне будућности српском народу у нестабилном времену заоштрених политичких сукоба с могућим ратним исходом. Као метод рада прокламован је дух толеранције, размене, мисли, дијалога, сарадња и сучељавање различитих ставова. У првим годинама СКК се бавио превасходно питањима српске духовне и материјалне културе, али је после формирања Бановине Хрватске и почетка Другог светског рата целокупни ангажман задобио политичке садржаје.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *