Каламбур без евиденције

Случај ЈМБГ

Док се у државној канцеларији немушто, и из другог плана, тврди да им се непажњом омакао податак о милионском неевидентирању лица преко личног матичног броја, у грађане се увукла сумња да у свему има и неке лоше намере… Како је скоро 6,2 милиона пунолетних грађана Србије добило једнократну помоћ државе у износу од 100 евра; да ли је ту било дуплог пријављивања? Наводно није, јер управо уношење матичног броја то одмах елиминише!

Данима је једна информација Канцеларије за информационе технологије и е-управу, изречена такорећи успут, кружила јавношћу изазивајући упитаност, чуђење па и узнемиреност међу грађанима. Јер оно што су сазнали тиче се управо њих. Без обзира што ће се касније испоставити да и није све баш онако како је речено.
Директор поменуте канцеларије Михаило Јовановић је 23. септембра рекао да је приликом израде Централног регистра становништва откривен невероватан податак – да преко 2,8 милиона становника Србије нема јединствени матични број грађана (ЈМБГ).
„Нарочито пре 1980. ЈМБГ није био обавезан и углавном старији грађани немају јединствени матични број грађана“, рекао је. Како је навео, подаци су вођени у папирним књигама, па су се дешавале грешке попут дуплих бројева, или да неко нема број. „То нас је све онемогућавало да развијамо савремене системе електронске управе“, објаснио је Јовановић за ТВ Н1.

[restrict]

ПОДОЗРЕЊЕ И ПИТАЊА БЕЗ ОДГОВОРА Отуд и чуђење, откуд проблем са личним идентификационим бројем који је додељен свим грађанима још у СФРЈ, након њеног преименовања (Федеративна Народна Република Југославија је 1963. године променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија). Закон о увођењу јединственог матичног броја грађана донет је 1976. на нивоу СФРЈ после ког су уследили републички закони о ЈМБГ који су доношени у периоду од 1978. до 1980. године у свакој од република и у покрајинама.
У републичким законима је дефинисано да је рок увођења матичног броја до 1987. године; да се број додељивао свим лицима према пребивалишту, а новорођеној деци према месту рођења; да матични број одређују органи унутрашњих послова свуда сем у Војводини и у Словенији где су то чинили статистички заводи; да евиденција о матичним бројевима поред самог броја садржи и име, презиме, име једног родитеља и место рођења.
У новије време на снази је закон о јединственом матичном броју грађана из 2018. године који има 16 чланова. У члану 4 стоји да се матични број састоји од 13 цифара које потичу из шест група података, и то: I – дан рођења (две цифре); II група – месец рођења (две цифре); III група – година рођења (три цифре); IV група – број регистрационог подручја (две цифре); V група – комбинација пола и редног броја за лица рођена истог датума (три цифре), мушкарци 000–499, жене 500–999; VI група – контролни број (једна цифра).
Према члану 6 матични број се одређује електронски, уноси се у електронску евиденцију и представља основни, математичким методом израчунати нумерички стандард, док члан 11 каже да се матични број уписан у евиденцију о матичним бројевима уписује у јавне исправе и друге евиденције. Матични број грађана служи за вођење евиденције података о личности и повезивање с другим евиденцијама државних органа и корисника који имају законски основ за коришћење матичног броја.
Ови елементи имају значаја управо у поступању са грађанима и самих грађана, због чега је и дошло до подозрења према податку о више милиона становника Србије без ЈМБГ и могућим злоупотребама, од бирачких спискова до коруптивних радњи. Или, како је онда скоро 6,2 милиона пунолетних грађана Србије добило једнократну помоћ државе у износу од 100 евра; да ли је ту било дуплог пријављивања? Наводно није, јер управо уношење матичног броја то одмах елиминише.
Тим пре што је у току успостављање Централног регистра становништва који се састоји од података из изворних службених евиденција. Наиме, успостављање Централног регистра становништва (ЦРС), у складу са Законом о ЦРС, има за циљ успостављање јединствене, централизоване и поуздане државне базе података која садржи тачне и ажурне податке о становништву Републике Србије у електронском облику. Овај регистар се састоји од података из изворних служених евиденција и то: евиденције о матичним бројевима грађана; евиденције о држављанству; регистра матичних књига; евиденције пребивалишта, боравишта и привременог боравка у иностранству; евиденције о личним картама; евиденције о путним исправама; Централног регистра обавезног социјалног осигурања; евиденције пореских обвезника и то имовински статус и процењена вредност непокретности; евиденције о странцима.

ДРЖАВЉАНСТВО – ИДЕНТИТЕТ И ПРИПАДНОСТ Већ у коментарима на информацију о милионском мањку матичних бројева јављала су се питања има ли то везе са бирачким списковима и њиховом евентуалном манипулацијом, или са мигрантима и доделом држављанства странцима. Јер директор Јовановић је, негирајући тврдње потпредседнице Странке слободе и правде (ССП) Маринике Тепић да је Канцеларија за ИТ фирми Игора Брнабића за Централни регистар становништва уплатила 180 милиона динара, и да је реч о „најдиректнијем сукобу интереса“ – наводећи да је компанија „Асеко“ на тендеру за израду Централног регистра становништва дала најбољу понуду и да у том случају нема сукоба интереса – у том контексту навео да пре овог Централног регистра 2,8 милиона људи у Србији није имало јединствени матични број, а више од 1,1 милиона није имало држављанство.
Фундаментални значај права на држављанство се признаје у члану 15 Универзалне декларације о људским правима, као и у више уговора о људским правима потврђених у бројним земљама, јер лице без држављанства је неко ко није препознат као држављанин било које земље, а апатридија има директан утицај на животе појединаца, њихових породица и заједница. Држављанство људима не само да пружа осећање идентитета и припадности већ је такође важно за уживање пуне заштите од стране државе и многих људских права, укључујући образовање, здравствену заштиту, легално запошљавање, власништво над имовином, политичко учешће и слободу кретања.

АПАТРИДСТВО И ИСКУШЕЊА Са становишта матичног броја и држављанства, вреди навести два примера која много тога речито објашњавају. Први је Ивица Дурковић из Заплањске Топонице код Гаџиног Хана, који због болести тешко хода и клечећи ради у пољу за дневницу како би преживео. Иако има 48 година, званично не постоји, јер није уписан у матичне књиге. Нуде му сталан посао, али то без докумената није могуће. Многи су се питали на основу чега су га и како уписали у војну евиденцију ако није уписан у матичне књиге, а по годинама се види да је и војску служио…
Други случај је познати писац Бора Ћосић, који се почетком деведесетих година (с почетком распада СРЈ) иселио из Београда, прво у Ровињ, а онда у Берлин, рекавши без длаке на језику како „неће више да живи у том смећу“. У својој књизи „Конзул у Београду“ Ћосић под „смећем“ не подразумева државу у којој је одрастао, чак ни режим и власт, који су пролазни и променљиви, већ – запазио је то филозоф и ангажовани критичар Златко Паковић (не баш склон актуелној власти) – писац у књизи конструише лик једног менталитета којем супротставља своју неприпадност, и налази да је управо тај менталитет одговоран за поразну политику у Србији и бившој Југославији, а самим тим и за његов апатриотизам и његово апатридство. Ћосић у књизи каже: „Поникнути на том тлу, то одувек крије опасност: чак и најумнији, најинтелигентнији међу Србима, временом постају духовно троми, или услед опште летаргије околине, или услед алкохола, или зато што су Срби“ (221). Све то није спречило власт демократа да му 2009. године додели националну пензију, а његова „етика и част“, као опредељеног апатрида и мрзитеља Србије и Срба, да је одбије.

КРАЂЕ И МАНИПУЛАЦИЈЕ Да не помињемо примере крађе личних података и матичних бројева који ем што наносе штету појединцима и друштву, ем код грађана стварају осећање несигурности и могућих манипулација.
Тек накнадним малим објашњењем, никако не у облику јавног и децентног демантија информације која је узнемирила јавност, из Канцеларије за информационе технологије и е-управу ће рећи да је приликом успостављања ЦРС-а, у Регистру матичних књига рођених установљено да више од 2,8 милиона грађана нема уписан ЈМБГ као податак у овој електронској евиденцији, што не значи да 2,8 милиона грађана нема ЈМБГ већ да тај број није уписан у електронску евиденцију матичних књига рођених. Један од разлога за то је што до 1980. године ЈМБГ није ни био обавезан податак који се уноси у евиденцију матичних књига рођених. Успостављањем ЦРС-а овај проблем ће бити исправљен и створиће се услови за даљи успешан развој е-управе и пружање нових електронских услуга за грађане и привреду, што представља најефикаснији начин борбе против корупције и ефикасну и економичну трансформацију јавне управе у сервис грађана. Канцеларија за ИТ и е-управу ће у сарадњи са Министарством државне управе и локалне самоуправе током октобра омогућити свим грађанима да на порталу е-управе провере своје податке у новоформираном Централном регистру становништва и пријаве све евентуалне неправилности које уоче са својим подацима. На овај врло транспарентан начин грађани ће моћи да провере све своје податке на једном месту.
Дакле, држава ништа не гарантује, већ ће грађани морати сами да проверавају (било је и примера губљења дигиталних података па је појединац морао папирним документима да их доказује) јер већина је слична оном Дурковићу из Заплањске Топонице, док је Бора Ћосић само један.

[/restrict]