Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
ПОМПЕОВА ТУРНЕЈА ЕВРОПОМ
Амерички министар спољних послова Мајк Помпео обавио је током прошле седмице своју прву (а вероватно и последњу, уколико Трамп не буде реизабран у новембру) мини „европску турнеју“. Обишао је Пољску, Чешку, Аустрију и Словенију
Државни секретар САД највећу пажњу током европске турнеје усмерио је на потписивање споразума о стационирању америчких војника у Пољској, мада је у осталим земљама спровео ништа мање важну мисију прикупљања подршке појединих држава чланица Европске уније, махом мањих и маргиналних, са истока Европе и комунистичке прошлости, како би се испрсиле на првој линији америчког фронта у новом, „технолошком рату“ који САД воде против Кине, али и енергетском – против Русије.
Испоставило се да је Помпеа о оба питања најлакши посао чекао у Словенији, где га домаћини из владе премијера Јанеза Јанше нису дочекали у „левичарски“ настројеној престоници, нити су ту част допустили љубљанском градоначелнику српских корена Зорану Јанковићу, већ су Помпеа с аеродрома спровели директно на Блед. Иако се задржао на словеначком тлу једва шест сати, Помпеов долазак је представљен као изузетан словеначки спољнополитички успех, јер је од последње посете тог ранга прошло више од 20 година, када се у Словенији 1997. обрела Мадлен Олбрајт.
Окосница Помпеовог боравка на Бледу је била америчко-словеначка „изјава о безбедности мрежа“, чиме је у Словенији из утакмице градње 5Г инфраструктуре дефакто искључен Хуавеј (уз друге кинеске технолошке гиганте). Словенија се тако нашла међу малобројним земљама које су удовољиле Вашингтону потписом изјаве која садржи политичку обавезу да се неће сарађивати с произвођачима технологије из земаља које су „недемократске“ и према тумачењу Американаца „немају независно правосуђе, јасну власничку структуру, не поштују интелектуалну својину, ни етику у пословању“.
[restrict]
КОНФЛИКТ СЛОБОДЕ И ТИРАНИЈЕ Док је словеначка страна тврдила да изјава није у спрези „борбе за престиж између ривала – САД и Кине“, Помпео није околишио да се ради о „конфликту између слободе и тираније“, користећи тешке речи као да се ради епском о боју између добра и зла. Тако је европско путешествије свео на проблематизовање Русије и Кине, а посебно кинеске комунистичке партије „јер се упиње да контролише људе, податке и нашу привреду“, те зато савезницима саветује да не „упадну у кинеску клопку смрти“. Није штедео кинеску комунистичку партију у којој види „једну од највећих претњи слободи и безбедности“, а што се Русије тиче, искористио је прилику да од Прага преко Бледа до Варшаве агитује за продужење санкција уз посебан захтев Словенији да диверсификује своју енергетску стратегију. „За америчку националну безбедност је изузетно важно да Европа добија енергију из различитих извора и није зависна од Русије и њених енергената“, упозорио је Помпео словеначке домаћине и у истом даху затражио да се окану руских гасовода и окрену америчком течном гасу, али и Вестингхаусу – за градњу другог блока нуклеарке Кршко. Оштро се обрушио на Кину уверен да је она већа претња по демократију од Русије, а отишао је и корак даље речима да „Пекинг може представљати већу претњу Западу него што је то био Совјетски Савез током Хладног рата“. Упитан на новинарској конференцији шта су хтења САД, испалио је као из пушке: „Све!“ И тако разголитио да ће „амерички критеријуми“ убудуће диктирати које произвођаче (а пре свега кинеске) друге земље морају да искључе из „тржишне утакмице“ уколико желе да их Америка сматра савезником. Такав, неприкривено каубојски приступ заснован на постулатима Дивљег запада, иако у супротности с међународним конвенцијама, правилима Светске трговинске организације и других међународних аката, није поколебао Јаншину владу у намери да се уврсти међу шачицу земаља које су већ потписале америчку „декларацију о 5Г мрежи“. Одлука је пред домаћом јавношћу правдана наводним договором о том питању унутар НАТО-а и ЕУ, што се касније испоставило за нетачно, али то није омело словеначког министра спољних послова Анжеа Логара да под будним оком Јанеза Јанше потпише спорну декларацију, после чега је Стејт департмент лансирао твит следеће садржине: „САД & Словенија: 5Г заједничка декларација односи се на дугорочне претње слободном свету од стране ауторитарних малигних актера.“
ЦРНЕ ЕВРОПСКЕ ОВЦЕ Поред Словеније, сличну изјаву којом се спутава пословање с напредним технолошким корпорацијама основаним у Кини потписале су Румунија, Пољска, Естонија и Летонија, али не и већина (пре)осталих чланица ЕУ. Штавише, портал Балкан инсајт пропратио је Помпеов одлазак из Прага напоменом да је упркос инсистирању Беле куће да Хуавеј „представља безбедносну опасност“, амерички државни секретар морао да „прескочи на својој европској турнеји Мађарску и Словачку“, јер тамо није нашао саговорнике за потпис документа који је оберучке усвојила Словенија. Портал напомиње да је „влада у Будимпешти само слегнула раменима на упозорења САД“, док Хуавеј увелико припрема градњу мреже 5Г у Мађарској. Уз то, Русија у Мађарској гради две нове нуклеарне електране. Насупрот Словенији, која је сврстала уз бок САД уз још четири државе из бившег Варшавског пакта, земље које унутар ЕУ важе за „језгро Уније“, попут Француске и Немачке, одбиле су да се придруже америчкој хајци на Хуавеј. Оне су, уз осталих 20 чланица ЕУ, међу којима је и за америчке интересе вазда пријемчива Хрватска, заузеле став да европско тржиште мора бити отворено за све. Сложне су да важно питање – као што је избор произвођача 5Г технологије – тражи заједнички европски одговор. Стога је солирање појединих држава, са Словенијом на челу, у ЕУ дочекано с неодобравањем и критиком да је посреди „Вилњушка изјава 2.0“.
Подсетимо, не тако давне 2003. године неке чланице ЕУ али и нечланице (Словенија је у Унију ушла годину дана касније) понизно су, а на миг из Вашингтона, саставиле злогласну „Вилњушку изјаву“ којом су приступиле „коалицији вољних“ и дале подршку америчком незаконитом нападу на Ирак, спроведеном на основу неистинитих тврдњи америчке администрације о „оружју за масовно уништавање“ које је наводно развио режим Садама Хусеина.
ВАЗАЛСТВО ЈАНШИНО Подсећање на ту срамну епизоду из кратке историје младе словеначке државе, а поводом потписивања најновије америчко-словеначке декларације са циљем да се Хуавеј истера из тог дела света, покренуло је у Словенији – још пре него што је Помпеов авион слетео на љубљански аеродром – лавину повика због вазалног односа Јаншине владе. Лоше асоцијације подстакла је и вест да је америчка амбасада у Љубљани, тик уочи Помпеовог доласка, објавила да ће донирати 100.000 долара приватним лицима и институцијама за пропагирање „Америчких вредности“ (с великим словом А, што је распирило расправу – А које су то, уопште, „америчке вредности“?). Наметнуло се и питање није ли „јадних 100.000 долара јефтин мито да Словенија поклекне и потпише антикинеску декларацију?“, уз сумњу да је у ту „цену“ ушла и фото-сеанса актуелног врха словеначке државе с америчким министром спољних послова, као што је био „случај“ прошле деценије, када је Викиликс открио да је тадашњи словеначки премијер Борут Пахор мољакао за сусрет с америчким председником Бараком Обамом, и фотографисање у Белој кући трампио за трансфер затвореника из казамата Гвантанамо у Словенију.
У прилог томе да је посреди слична „трговина“ иде чињеница да Помпео, чим је добио потпис на декларацији и ручао, није хтео да преспава у луксузној „Вили Блед“, некадашњој Титовој резиденцији коју су му домаћини наменили, већ је из истих стопа отпутовао у Беч. Истог дана је кинеска амбасада у Љубљани реаговала на његове ратоборне изјаве изречене на Бледу саопштењем да амерички државни секретар изазива нови хладни рат, а већ сутрадан је Хуавеј сазвао конференцију за новинаре у престижном љубљанском хотелу и представио аргументе који на сагу о „великом успеху словеначке дипломатије“ бацају другачије светло. Као прво, цех за описано подилажење нових америчких „савезника“ у Европи неће бити мали. С обзиром на то да на Старом континенту на подручју 5Г технологије конкуришу још само Ериксон и Нокија, јасно је да искључивање конкуренције у виду трећег, највећег произвођача – неизбежно ствара „дуопол“.
„Оператери ће четири пута скупље трошкове опреме свалити на плећа потрошача. Порашће цене телефона и услуга“, упозорио је потпредседник Хуавеја за источну Европу Радослав Кедзиа. Рачуница показује да ће Словенију инвестиција у 5Г током наредних 10 година коштати око 150 милиона долара више, а уз то ће 120.000 грађана широм Словеније с великим закашњењем добити приступ новој технологији. Технологији која ће, нема сумње, променити свет; омогућиће операције на даљину, аутономну вожњу возила и још много шта, што је данас готово незамисливо. Представници Хуавеја су одлучно негирали америчке оптужбе да „податке лиферују“ кинеској влади и подсетили на изјаву оснивача компаније Рена Зенгфеија да такав захтев од стране власти у Пекингу никада није стигао, као и да би сам радије затворио своју фирму, него што би пристао на потез који би значио крах предузећа. „Хуавеј Словенија има седиште у Словенији. Ми поштујемо овдашње законодавство. Предузеће јесте основано у Кини, али послује по целом свету. Ми нисмо политичка организација, ми смо приватно предузеће… Најзад, о каквим се подацима ту уопште ради? Сви подаци о нашим партнерима су јавни, податке о корисницима мобилних услуга ионако не знамо, то нас и не занима, а и зашто би?“, напоменуо је потпредседник корпорације Кедзиа, нагласивши чињеницу да Нокија и Ериксон без проблема послују у Кини, као и да Хуавеј има најпрестижније сертификате на подручју безбедности мрежа.
„Ако онемогућите конкуренцију, последице ће бити уочљиве у наредних пет година. Не одмах, али убрзо ћете се сасвим сигурно суочити с вишим ценама. Ако избаците главног понуђача с тржишта, онда ће цене осталих скочити, можда и до четири пута изнад садашњих. Када сам пре пет година дошао на место потпредседника фирме, цене опреме су биле пет пута више од садашњих. Сада снабдевамо тржиште висококвалитетном опремом по разумној цени. Али ако ограничите конкуренцију, онда добијате дуопол – на тржишту ће остати само два играча. И то ће подићи цене. Ако оператери буду присиљени да скупље плаћају опрему, онда ће то морати некако да компензују. Једини начин је да повећане трошкове пребаце на терет потрошача, тако што ће подићи цене услуга и телефона“, упозорио је Кедзиа. Његове оцене потврђује и студија Оксфорд економикса, према којој би избацивање компаније Хуавеј са тржишта 5Г у ЕУ изазвало кашњење у увођењу те технологије за 56 милиона грађана ЕУ, док би непосредна штета од таквог потеза, без урачунатих изгубљених пореза и непосредних инвестиција од стране самог Хуавеја, државама ЕУ „привредила“ минус од 40 милијарди евра до 2035. године. То је разлог зашто највеће чланице ЕУ „не трче пред руду“, за разлику од Словеније и још четири државе које су се одлучиле да раде у корист сопствене штете. И на штету својих грађана, јер није тајна да Хуавеј, упркос минирању Америке, устрајно повећава свој удео на светском тржишту – присутан је у преко 170 држава, уговоре о модернизацији 5Г мреже има потписане са 91 државом, од тога 47 у Европи. Има највише патената на свету на подручју 5Г (6.062, дакле више од 20 одсто). Уз то, више од 90 одсто власништва компаније у рукама је запослених, док осталих 10 одсто имају бивши радници, махом они који су се пензионисали.
ШТА ПОМПЕО НИЈЕ ХТЕО ДА ЧУЈУ СЛОВЕНЦИ, НИТИ ИКО ДРУГИТоком интервјуа за локалну, приватну телевизију, словеначки новинар је подсетио Помпеа да је својевремено, на трибини у Тексасу, своју функцију директора обавештајне агенције ЦИА описао: „Ми смо лагали, варали, крали смо.“ Тада је с лица америчког државног секретара нестао осмех, па је на примедбу да „САД имају програме као што је глобални програм надзора, ПРИСМ, при чему је НСА прислушкивала телефон немачке канцеларке Ангеле Меркел“, и питање „зашто је онда кинеска игра’толико другачија, па вам треба помоћ Словеније?“, смркнуто сугерисао: „Што се тиче тог снимка из Тексаса који Кинези воле да користе, боље да то избаците из интервјуа.“ Новинар га није послушао. |
СТВАР БЕЗБЕДНОСТИ Што се безбедности тиче, кинеска компанија има више од 240 безбедносних сертификата и није тајна да у Америци нема предузећа које би јој парирало. У тој индустрији, која се брзо развија, Хуавеј бар за годину и по предњачи у односу на све остале конкуренте (у Америци их заправо и нема), и пета је највећа технолошка компанија што се тиче улагања у истраживања и развој. Први је још Алфабет (Гугл), док су главни конкуренти далеко испод – Нокија на 36. а Ериксон на 46. месту. Није тешко закључити зашто су Американци вршили снажан притисак на Јаншину и још четири владе на челу држава из некадашњег Источног блока како би подлегле апетитима САД, не марећи што газе некада надалеко прокламоване постулате „слободног света“: слободни проток капитала, тржишну утакмицу, једнакост… Јер како другачије разумети Помпеов излив искрености на дворишту Титове виле, где је самоуверено казао: „Ми хоћемо све!“, и потом сасуо дрвље и камење на Кину, називајући њено вођство чак „малигним“.
Петорка Вашингтону податних ЕУ држава, међутим, није усамљена; на сопствено технолошко назадовање пристале су и неке друге државе широм света, оне које су гурнуте на „прву борбену линију“ америчких интереса против Русије, а сада и Кине. Не маре због дуплих аршина, нити се обазиру на опаске да Кинези нису ухваћени у шпијунирању грађана европских и других земаља и њихових лидера, док Американци јесу, што је непобитна чињеница захваљујући и Сноуденовом открићу 2013. године. Парадокс је утолико већи, јер је јасно да америчка влада у насртају на кинеска технолошка предузећа и Кину наочиглед свих крши постулате међународног поретка које је деценијама заговарала: од слободног тржишта, преко конкуренције, до развоја као резултата отворене утакмице на тржишту. Што се може свести на борбу против – дискриминације. То објашњава зашто на пример Јанша, који је деценијама хушкао на дискриминацију „јужњака“ (избрисани), данас у Словенији с једнаким жаром дискриминише кинеска предузећа. И руска, кад Белој кући затреба. Отуда није чудно што Хуавеј, пошто је понудио словеначкој влади да заједно утаначе додатне гаранције у виду посебног „антишпијунског споразума“, Јанша није удостојио никаквог одговора. На крају је на дискриминацију, користећи у Словенији свима разумљиво поређење, указао и потпредседник Хуавеја Кедзиа: „Како бисте се осећали када би вам рекли да Лука Дончић не сме да се такмичи у НБА јер долази из Словеније?“
Кључно је питање последица „антикинеске декларације“ коју су са САД потписале Словенија и још неке државе. Јасно је да ће то довести не само до значајног поскупљења опреме (уз више цене мобилних телефона и услуга) него и до продубљивања трговинског рата Америке против Кине, уз нескривено ограничење конкуренције и сатанизовање кинеских технолошких предузећа и, уопште, кинеских производа. САД користе ситуацију у разједињеној ЕУ како би прогурале своју политику. Последице ове кратковиде политике биће глобалне, а они који су се окомили на Кину схватиће, вероватно са судбоносним закашњењем, да су начинили кобну грешку јер су се окомили на некога коме нису дорасли.
|
|
[/restrict] buy over the counter medicines займ суммузайм кредит плюсзайм на карту с плохой ки
