Баук Кремља опет кружи Америком

Није први пут у последње време да Џо Бајден оптужује Русију и Владимира Путина да се мешају у америчке изборе и то је његова стратегија у борби против озбиљног супарника какав је Доналд Трамп

Џо Бајден не сме да се преда и ни под каквим околностима да призна пораз, устврдила је прошле недеље бивша прва дама и државна секретарка САД Хилари Клинтон. Како то америчке демократе планирају да спрече Трампа да победи и да ли овогодишњи новембарски избори могу да буду преседан у новијој америчкој историји, тек ћемо видети. Америчка војска је, преко начелника Здруженог генералштаба Марка Милија и његовог писма Конгресу, већ најавила да се у изборни процес „неће мешати“ и решавање спорова око изборних резултата препустити извршној и судској власти. Када се на једну страну ваге ставе изјаве да кандидат „ни под којим околностима“ не призна изборни пораз, а на другу идеја да армија треба да се умеша, онда то подсећа на политичку сцену неке латиноамеричке или афричке диктатуре. Када се на то додају и оптужбе једних према другима да страни центри моћи њима управљају, онда би се требало упитати – о чему се ту ради?

[restrict]

УРУШАВАЊЕ ИМИЏА СУПЕРСИЛЕ Посебно је депримирајуће када бивши потпредседник САД, и садашњи председнички кандидат Џозеф Бајден, оптужује актуелног шефа државе Доналда Трампа да је марионета у рукама странаца, који „гурају“ његов реизбор. Реч је поново о „злим Русима“, јер су Трампа још 2016. прогласили за „тројанског коња Владимира Путина“. Што, међутим, није спречило Трампа да победи фаворизовану Хилари Клинтон – исту ону која сада позива Бајдена на отпор. Тада су анонимни хакери провалили сервере Демократске партије и разоткрили да се Клинтонова служила недозвољеним средствима у политичкој борби, али су њени лобисти окренули све против Трампа, оптужбама да су руске службе стале иза њега и угрозиле америчку демократију. Изгледа да се Бајден поново служи методама Клинтонове да би победио Трампа. Зашто верује да ће исход овог пута бити другачији?
Бајден тврди да је кабинет шефа Обавештајне заједнице САД укинуо брифинге у Конгресу посвећене безбедности избора да би сакрио „помоћ при реизбору“ коју руски председник Путин пружа америчком колеги Трампу. Већ саме по себи ове оптужбе делују гротескно, али и погубно по имиџ главне светске суперсиле. Трампов директор Националне обавештајне службе Џон Ретклиф (који је на то место дошао после привременог вршиоца дужности Ричарда Гренела) прекинуо је до даљњег конгресне брифинге – како је сам Трамп појаснио, поверљиве информације са ових брифинга „цуриле“ су у медије, за шта је оптужио поједине конгресмене, своје политичке ривале. То је, наравно, послужило Бајдену и његовом тиму као још један „доказ“ да Трамп крије своје везе с Русијом, што би се, наводно, открило на овим „поверљивим“ брифинзима. Бајден то директно тврди, оптужујући председника да „скрива учешће“ Путина у изборима.
Потез Ретклифа, Бајден оцењује као „бестидну манипулацију са циљем заштите личних интереса председника Трампа“. „Намеће се само један закључак: председник Трамп нада се да ће му Владимир Путин још једном помоћи да повећа шансе своје кандидатуре и скрене пажњу од еклатантних примера његове неспособности да буде лидер наше државе у периоду бројних криза с којима се суочавамо. Он не жели да амерички народ зна какве мере предузима Владимир Путин да помогне Трампу у избору за други мандат, или зашто Путин на овај начин жели да се меша, јер је спољна политика Доналда Трампа прави поклон за Кремљ“, истиче Бајден.

ДЕМОКРАТЕ ПРОТИВ РЕТКЛИФА Ветеран америчке политике не открива које мере Путин предузима да помогне Трампу, нити зашто је његова политика „поклон за Кремљ“, па америчким бирачима остаје да нагађају о томе или да верују на реч бившем потпредседнику САД у чије време власти су америчко-руски односи спали на најнижи ниво од Хладног рата. Озбиљне сумње без доказа Бајден је извео из писма од 29. августа Џона Ретклифа, у којем он обавештава Конгрес да ће број брифинга посвећених безбедности избора бити смањен и замењен писменим извештајима. Трампов човек наводи да ће тако заштитити изворе и методе рада обавештајаца и спречити цурење поверљивих информација у јавност. Сада се показало колико је за Трампа било важно именовање, најпре Гренела као вршиоца дужности, а затим и Ретклифа на ово кључно место – уместо Дена Коутса који је изгубио председниково поверење и који се с њим размимоилазио у низу кључних питања. То што је имао неслагања са шефом државе није му узето за највећи грех, већ што их је износио јавно. На место Коутса дошли су Гренел и Ретклиф, обојица трн у оку демократа.
Изнео је Ретклиф још нешто што не иде у прилог Бајдену и његовим тврдњама – да је Кина „знатно већа претња него Русија“. Оптужио је чланове Конгреса да у року од „неколико минута“ процуре тајне информације, а они их и „лажно интерпретирају“. Демократе понашање Ретклифа називају „издајом права јавности да зна како стране силе покушавају да подрију нашу демократију“. „Ови обавештајни подаци припадају америчком народу, а не институцијама које за њих одговарају“, наводе демократе. Ово је креативно тумачење рада обавештајних служби, по којем би оне биле обавезне да деле своје информације с јавношћу сваки пут када открију да неко „подрива демократију“. Овакви „подаци“ су плодно тле за различите злоупотребе и обарање режима који нису по вољи најмоћнијим силама. У овом случају, осим Русије и Кине, на мети је очигледно и Доналд Трамп.
Није први пут у последње време да Бајден оптужује Русију и Путина да се мешају у америчке изборе и то је очигледно његова стратегија у политичкој борби против озбиљног супарника какав је Трамп. Најпре је у јуну Бајден изјавио да Путин не жели да он постане председник. У јулу је запретио Москви да је очекују нове санкције у случају његове победе – ако се буде мешала. „Док сам био потпредседник и пре тога, имао сам крајње отворене, директне разговоре са Владимиром Путином. Мислим да је један од разлога што он не жели моју победу то што зна да нас у том случају чека још више директних разговора“, поручио је председнички кандидат.
Вероватно је мислио и на њихов „директан разговор“ у пролеће 2011, када је у Москви убеђивао Путина да не помишља да се кандидује у марту 2012. и да препусти Дмитрију Медведеву други председнички мандат. Нудио је заузврат руском лидеру да буде шеф Међународног олимпијског комитета и претио последицама ако не прихвати „понуду“. Путин је, наравно, одбио и кроз пола године на улицама Москве и других руских градова започела је „обојена револуција“ предвођена Алексејом Наваљним – снимљеним како током протеста одлази у резиденцију америчког амбасадора Мајкла Мекфола. Цео овај подухват на крају је окончан крахом и Путин је никад убедљивије победио. Као и Бајден, и Наваљни је у жижи јавности ових дана, под сумњом да га је Путин тровао чајем. Да би све било комплетно, огласио се и Мекфол, нагласивши да је Америка увек на страни добра у борби против зла.

НЕ САМО ТРАМП ВЕЋ И АМЕРИКАНЦИ Ако је тачан бар део онога што тврде Бајден, Мекфол и њихови саборци, онда је вероватно први пут у историји један амерички председник прешао на „ону другу страну“. Али, у том случају, заједно с њим на страну зла прешле су и десетине милиона америчких грађана које се му дале глас. Зато је разумљивије што Хилари Клинтон позива Бајдена да „ни под каквим околностима“ не призна пораз. У том случају, да би искоренили „зло“, неће им на путу бити само Трамп, већ и Американци који бране свог председника. Судећи по интензивном насиљу на америчким улицама последњих месеци, овај рат неће се водити само пропагандним методама. Ако тако наставе, могу стварно да призову Путина да се умеша.

[/restrict]