Bauk Kremlja opet kruži Amerikom

Nije prvi put u poslednje vreme da Džo Bajden optužuje Rusiju i Vladimira Putina da se mešaju u američke izbore i to je njegova strategija u borbi protiv ozbiljnog suparnika kakav je Donald Tramp

DŽo Bajden ne sme da se preda i ni pod kakvim okolnostima da prizna poraz, ustvrdila je prošle nedelje bivša prva dama i državna sekretarka SAD Hilari Klinton. Kako to američke demokrate planiraju da spreče Trampa da pobedi i da li ovogodišnji novembarski izbori mogu da budu presedan u novijoj američkoj istoriji, tek ćemo videti. Američka vojska je, preko načelnika Združenog generalštaba Marka Milija i njegovog pisma Kongresu, već najavila da se u izborni proces „neće mešati“ i rešavanje sporova oko izbornih rezultata prepustiti izvršnoj i sudskoj vlasti. Kada se na jednu stranu vage stave izjave da kandidat „ni pod kojim okolnostima“ ne prizna izborni poraz, a na drugu ideja da armija treba da se umeša, onda to podseća na političku scenu neke latinoameričke ili afričke diktature. Kada se na to dodaju i optužbe jednih prema drugima da strani centri moći njima upravljaju, onda bi se trebalo upitati – o čemu se tu radi?

[restrict]

URUŠAVANJE IMIDŽA SUPERSILE Posebno je deprimirajuće kada bivši potpredsednik SAD, i sadašnji predsednički kandidat Džozef Bajden, optužuje aktuelnog šefa države Donalda Trampa da je marioneta u rukama stranaca, koji „guraju“ njegov reizbor. Reč je ponovo o „zlim Rusima“, jer su Trampa još 2016. proglasili za „trojanskog konja Vladimira Putina“. Što, međutim, nije sprečilo Trampa da pobedi favorizovanu Hilari Klinton – istu onu koja sada poziva Bajdena na otpor. Tada su anonimni hakeri provalili servere Demokratske partije i razotkrili da se Klintonova služila nedozvoljenim sredstvima u političkoj borbi, ali su njeni lobisti okrenuli sve protiv Trampa, optužbama da su ruske službe stale iza njega i ugrozile američku demokratiju. Izgleda da se Bajden ponovo služi metodama Klintonove da bi pobedio Trampa. Zašto veruje da će ishod ovog puta biti drugačiji?
Bajden tvrdi da je kabinet šefa Obaveštajne zajednice SAD ukinuo brifinge u Kongresu posvećene bezbednosti izbora da bi sakrio „pomoć pri reizboru“ koju ruski predsednik Putin pruža američkom kolegi Trampu. Već same po sebi ove optužbe deluju groteskno, ali i pogubno po imidž glavne svetske supersile. Trampov direktor Nacionalne obaveštajne službe Džon Retklif (koji je na to mesto došao posle privremenog vršioca dužnosti Ričarda Grenela) prekinuo je do daljnjeg kongresne brifinge – kako je sam Tramp pojasnio, poverljive informacije sa ovih brifinga „curile“ su u medije, za šta je optužio pojedine kongresmene, svoje političke rivale. To je, naravno, poslužilo Bajdenu i njegovom timu kao još jedan „dokaz“ da Tramp krije svoje veze s Rusijom, što bi se, navodno, otkrilo na ovim „poverljivim“ brifinzima. Bajden to direktno tvrdi, optužujući predsednika da „skriva učešće“ Putina u izborima.
Potez Retklifa, Bajden ocenjuje kao „bestidnu manipulaciju sa ciljem zaštite ličnih interesa predsednika Trampa“. „Nameće se samo jedan zaključak: predsednik Tramp nada se da će mu Vladimir Putin još jednom pomoći da poveća šanse svoje kandidature i skrene pažnju od eklatantnih primera njegove nesposobnosti da bude lider naše države u periodu brojnih kriza s kojima se suočavamo. On ne želi da američki narod zna kakve mere preduzima Vladimir Putin da pomogne Trampu u izboru za drugi mandat, ili zašto Putin na ovaj način želi da se meša, jer je spoljna politika Donalda Trampa pravi poklon za Kremlj“, ističe Bajden.

DEMOKRATE PROTIV RETKLIFA Veteran američke politike ne otkriva koje mere Putin preduzima da pomogne Trampu, niti zašto je njegova politika „poklon za Kremlj“, pa američkim biračima ostaje da nagađaju o tome ili da veruju na reč bivšem potpredsedniku SAD u čije vreme vlasti su američko-ruski odnosi spali na najniži nivo od Hladnog rata. Ozbiljne sumnje bez dokaza Bajden je izveo iz pisma od 29. avgusta Džona Retklifa, u kojem on obaveštava Kongres da će broj brifinga posvećenih bezbednosti izbora biti smanjen i zamenjen pismenim izveštajima. Trampov čovek navodi da će tako zaštititi izvore i metode rada obaveštajaca i sprečiti curenje poverljivih informacija u javnost. Sada se pokazalo koliko je za Trampa bilo važno imenovanje, najpre Grenela kao vršioca dužnosti, a zatim i Retklifa na ovo ključno mesto – umesto Dena Koutsa koji je izgubio predsednikovo poverenje i koji se s njim razmimoilazio u nizu ključnih pitanja. To što je imao neslaganja sa šefom države nije mu uzeto za najveći greh, već što ih je iznosio javno. Na mesto Koutsa došli su Grenel i Retklif, obojica trn u oku demokrata.
Izneo je Retklif još nešto što ne ide u prilog Bajdenu i njegovim tvrdnjama – da je Kina „znatno veća pretnja nego Rusija“. Optužio je članove Kongresa da u roku od „nekoliko minuta“ procure tajne informacije, a oni ih i „lažno interpretiraju“. Demokrate ponašanje Retklifa nazivaju „izdajom prava javnosti da zna kako strane sile pokušavaju da podriju našu demokratiju“. „Ovi obaveštajni podaci pripadaju američkom narodu, a ne institucijama koje za njih odgovaraju“, navode demokrate. Ovo je kreativno tumačenje rada obaveštajnih službi, po kojem bi one bile obavezne da dele svoje informacije s javnošću svaki put kada otkriju da neko „podriva demokratiju“. Ovakvi „podaci“ su plodno tle za različite zloupotrebe i obaranje režima koji nisu po volji najmoćnijim silama. U ovom slučaju, osim Rusije i Kine, na meti je očigledno i Donald Tramp.
Nije prvi put u poslednje vreme da Bajden optužuje Rusiju i Putina da se mešaju u američke izbore i to je očigledno njegova strategija u političkoj borbi protiv ozbiljnog suparnika kakav je Tramp. Najpre je u junu Bajden izjavio da Putin ne želi da on postane predsednik. U julu je zapretio Moskvi da je očekuju nove sankcije u slučaju njegove pobede – ako se bude mešala. „Dok sam bio potpredsednik i pre toga, imao sam krajnje otvorene, direktne razgovore sa Vladimirom Putinom. Mislim da je jedan od razloga što on ne želi moju pobedu to što zna da nas u tom slučaju čeka još više direktnih razgovora“, poručio je predsednički kandidat.
Verovatno je mislio i na njihov „direktan razgovor“ u proleće 2011, kada je u Moskvi ubeđivao Putina da ne pomišlja da se kandiduje u martu 2012. i da prepusti Dmitriju Medvedevu drugi predsednički mandat. Nudio je zauzvrat ruskom lideru da bude šef Međunarodnog olimpijskog komiteta i pretio posledicama ako ne prihvati „ponudu“. Putin je, naravno, odbio i kroz pola godine na ulicama Moskve i drugih ruskih gradova započela je „obojena revolucija“ predvođena Aleksejom Navaljnim – snimljenim kako tokom protesta odlazi u rezidenciju američkog ambasadora Majkla Mekfola. Ceo ovaj poduhvat na kraju je okončan krahom i Putin je nikad ubedljivije pobedio. Kao i Bajden, i Navaljni je u žiži javnosti ovih dana, pod sumnjom da ga je Putin trovao čajem. Da bi sve bilo kompletno, oglasio se i Mekfol, naglasivši da je Amerika uvek na strani dobra u borbi protiv zla.

NE SAMO TRAMP VEĆ I AMERIKANCI Ako je tačan bar deo onoga što tvrde Bajden, Mekfol i njihovi saborci, onda je verovatno prvi put u istoriji jedan američki predsednik prešao na „onu drugu stranu“. Ali, u tom slučaju, zajedno s njim na stranu zla prešle su i desetine miliona američkih građana koje se mu dale glas. Zato je razumljivije što Hilari Klinton poziva Bajdena da „ni pod kakvim okolnostima“ ne prizna poraz. U tom slučaju, da bi iskorenili „zlo“, neće im na putu biti samo Tramp, već i Amerikanci koji brane svog predsednika. Sudeći po intenzivnom nasilju na američkim ulicama poslednjih meseci, ovaj rat neće se voditi samo propagandnim metodama. Ako tako nastave, mogu stvarno da prizovu Putina da se umeša.

[/restrict]