ТРЕБА ЛИ СЛАВИТИ БЛАГОЈА ЈОВОВИЋА

ДУБРАВКА СТОЈАНОВИЋ И НЕВИНОСТ АНТА ПАВЕЛИЋА

Благоје Јововић

Да се којим случајем тог 10. априла 1957. нашла у Буенос Ајресу, да ли би се Дубравка Стојановић бацила испред Благоја Јововића и спречила га да, без адекватног суђења, казни Анту Павелића за почињене злочине? Својом најновијом изјавом управо је то учинила

Главни архитекта „коначног решења јеврејског питања“, шеф свих нацистичких безбедносних служби, гувернер Чешке и Моравске и носилац надимка Прашки касабин Рајнхард Хајдрих мирно се тог 27. маја 1942. возио својим „мерцедес“ кабриолетом од резиденције до свог штаба у прашком замку. Када је његов возач успорио возило како би прошао кроз оштру кривину у близини болнице Буловка, пред аутомобил је наоружан аутоматом искочио Јозеф Габчик, али му се метак заглавио и није могао да пуца. Уместо да нареди возачу да побегне с лица места, Хајдрих је извадио пиштољ и одлучио да се лично обрачуна с нападачем. Тада му је са десне стране пришао Јан Кубиш и бацио на возило снажну експлозивну направу која је Хајдриха тешко ранила. Један од најзначајнијих главешина Трећег рајха умро је осам дана касније, након чега је уследила ужасна нацистичка одмазда укључујући и потпуно уништење и убиство свих становника села Лидице и Лежаки. Двојица нападача, Габчик и Кубиш, заједно са Јозефом Валчиком, трећим завереником који је био осматрач, уточиште су нашли у православној цркви посвећеној Светом Ћирилу и Методију, где су убијени 18. јуна.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

8 коментара

  1. Avatar
    Душан Буковић

    Шта можемо очекивати од отрцане, декадентне и деморалисане тзв. „српске“ београдско-јосипградске, кроатофилске, рајетинске, интернационалистичке, масонско-марксистичке, идолатриске, езотериске и окултне тзв. „интелигенције“, која је заражена Брозовим србофобичним, великохрватским и натофилским вирусом.

    Узгред, поставили бисмо још једном питање заглупљеној, кроатофилској и опсењеној тзв. „интелигеницији“ у Србији: како је било могуће да злогласни хрватски фратар Крунослав Драгановић, који је био задужен преко интермариумских и ватиканских „пацовскох канала“ за спашавање монструозних хрватских усташа и немачких национал-социјалиста, да слободно живи у Брозовој англо-америчкој комунистичкој Југославији од 1967, до смрти 1983. године и да није био био изведен на суд?

    Познато је, да се србофобични, великохрватски фирер Јосип Броз тзв. „Тито“ пребацио из Павелићевог Загреба у Београд у мају 1941. године са задатком да покрене устанак, грађански рат међу Србима и тзв. „буржоаско-демократску“ револуцију, која је била само као нагли прелаз у пролетерску револуцију у Србији по плану Анте Павелића, енглеског интелиџенс сервиса, Интермаријума, Коминтерне и Покрајинског Комитета КПЈ за Србију.

    Што се пак тиче Брозовог одласка из Павелићевог Загреба у Београд 1941. године, једно сведочанство је оставио енглески конзул у Краљевини Југославији, Стефан Клисолд у књизи коју је објавио под насловом “Whirlwind – An account of Marshal Tito’s rise to power”, где између осталог, стоји:

    „Када је била образована Павелићева ‘Независна Држава Хрватска’, у којој је под бајонетима Италијана и Нeмаца била устоличена усташка власт, пришао је једног дана Поглавнику шеф јавне сигурности ‘НДХ’, Дидо Кватерник и рекао му:

    ‘Ти се Поглавниче сећаш како је Лењин дошао да подигне револуцију у Русији. Немци су га пропустили преко своје земље у једном блиндираном вагону. Ми не бисмо могли наћи драгоценији експерт за Србију од Тита. Срби ће имати да плаћају за то следећих двадесет година…’ Поглавник је био одушевљен и одмах је Кватернику дао упуства да се Тито пребаци у Србију…“ (Види: Stephen Clissold, Whirlwind – An account of Marshal Tito’s rise to power, London, England, 1949, стр 99).

    Србофобичним, заглупљеним и опсењеним аустромарксистима, комунистима-интернационалистима и глобалистима у Србији, било је потребно да покрену устанак и грађански рат међу Србима, ради покретања тзв. „буржоаско-демократске“ револуције, да би ову претворили у перманентну пролетерску револуцију.

    Ради историјске чињенице вредно је указати да је улога Брозовог и Павелићевог великохрватског заступника у Ватикану, злогласног фратра Крунослава Драгановића и дан-данас једна од највећих тајни авнојевског, квислиншког, комунистичког, глобалистичког, идолатриског, окултног, езотериског, вестернизованог, рајетинског и издајничког интернационалног естаблишмента у Београду-Јосипграду са фараонском могилом, извиканом „кућом цвећа“ где му се и дан-данас клањају извесни полтрони и идолопоклоници на срамоту јуначке и мученичке Србије.
    Не треба заборавити да је папа Павле VI у току 1971 крунисао Јосипа Броза тзв. „Тита“ са титулом “ПОЧАСНОГ КАНОНИКА” – цркве св. Јеронима у Риму. Папа је Брозу доделио привилегије, које је имао и аустријски Цар над Хрватима…” (Види: Католичка црква у Југославији, Хрватски тједник “Даница”, од 29 рујна/септембра 1971, Chicago, Illinois; Исто: Анте Јерић, “Свића”, број 135, Dalmatian publishing company, New York, 1971; Тито био папин почасни каноник, http://скк.срб/2017/03/10/tito-kanonik/…).

    У српској емигрантској јавности извесни аутори су тврдили да су Драгановић и Броз припадали тајном римском католичком корпоративном друштву Пилигринских фратара. У вези с тим, Урош Зоњић, дословно каже: „Броз и Драгановић су припадали и тајном католичком друштву Пилигринских фратара поклоника Свете Госпе Фатимске. Зато ће Брозу бити последња жеља да умре у католичком делу Југославије, где ће му Пилигрински фратри у највећој тајности одржати посмртно опело, пре него што ће га пренети у Београд да га тамо сахране како би се српски изроди могли клањати Пилигринском фратру, папином поклонику и Черчиловом агенту Енглеског интелиџенс сервиса”. (Види: Урош Зоњић, Под командом војводе Павла Ђуришића, Windsor, Ontario, Canada, 1990, стр. 101).

    Додајмо овоме да је хрватски ратни злочинац Анте Павелић добио визу за Аргентину 5. јула 1947. године на основу договора између Еве Перон, римског папе Пија XII и Брозове интермаријумске сабраће Giovanni-а Battistе Montini-ја и злогласног фратра Крунослава Драгановића. Павелић је стигао у Аргентину у септембру 1947. године као римски католички фратар Aranjos Pal. У Аргентини је цело време уживао заштиту мултикорпоративног, eзотериског, идолатриског, окултног, митоманског, протестантско-римског католичког естаблишмента и англо-америчких обавештајних сервиса (Види: Alicia Dujovne Ortiz, Eva Peron, New York, 1996, стр. 101, 102 и 104).

    10
    1
    • Avatar

      ” пришао је једног дана Поглавнику шеф јавне сигурности ‘НДХ’, Дидо Кватерник и рекао му:…” И после је Србин све надмудрио … ” Идемо даље ” — Ненадмашни Слободан Стојановић !!!

      • Avatar

        Новочетници су на страницама Правде , Је ли правда на страни четника . Да их је оволико било 1941. , не би рат трајао још готово четири године !

        3
        3
  2. Avatar

    ” На фотографији је командант Првог равногорског корпуса и војвода таковски, Звонимир Звонко Вучковић.” Ово је коментар на други коментар , у коме је стављена ова слика ! Кад сам претражио . јесте Вучковић . И цела прича је исто овако сумњива , непоткрепљена и контрадикторна у разним варијантама . Не спорим да се сва историка , жанр белетристике , овако прави , али оваква медијска акција није случајна ! Qui bene ?

    1
    2
  3. Avatar
    Душан Буковић

    С обзиром на то, да посебно боли тзв. „легалисте“ београдско-јосипградске партизанске следбенике, аустромарксисте-интернацоналисте у Србији, што Благоје Јововић није био Брозов србофобични партизан, јер је био Србин, четник-монархиста, зато све чине да наставе борбу својих предака против четника-монархиста.

    Имајући у виду, да ни данас није Брозовим србофобичним београдско-јосипградским комунистима-интернационалистима стало до Срба, као што ни тзв. „српским“ партизанима није било стало у току Другог св. рата. Нису они сентиментални према Србима, ни према српском карактеру, ни према поносу српског народа. Пљују они у свакој прилици на све што је српско и православно. Принципи њихове стратегије и тактике и данас им налажу да иступају против тзв. „великосрпске хегемоније“, по девизи „што горе то боље“ и „циљ оправдава средство“, да српске родољубе прикажу у што ружнијој боји и да изазову мржњу према њима.
    С обзиром да су србофобични аустромарксисти, комунисти-интернационалисти привидно ступили у сарадњу са четницима-монархистима за време покретања тзв. „буржоаско демократске“ револуције у Србији 1941. године под командом великохрватског фирера Јосипа Броза тзв. „Тита“, која им је послужила као нагли прелаз у перманнтну пролетерску револуцију, и да су знали добро, да са четницима – монархистима немогу да сарађују.

    Ради историјске чињенице, ваља рећи да по Лењиновој теорији постоје две револуције: демократскo – буржоаска и социјалистичка. “Од демократске револуције, писао је он у “Искри” 1905, ми ћемо одмах почети прелазити, и то баш онолико колико нам дозвољавају наше снаге, снаге свесног и организованог пролететријата, почећемо прелазити у социјалистичку револуцију. Ми смо за непрекидну револуцију. Ми нећемо застати на пола пута… Ми ћемо свим снагама помоћи целокупном сељаштву, да изврши демократску револуцију, да би тим лакше било нама, партији пролетаријата, што брже прећи новом вишем задатку-социјалистичкој револуцији.”

    Лењин је у “Правди” 1921. године писао: “Прва, буржоаска демократска револуција прераста у другу. Друга решаве узгред питања прве. Друга учвршћује дело прве. Борба и само борба одлучује, колико ће успети другој да прерасте у прву.”

    У овом контексту поменули бисмо попа-атеисту Владу Зечевића, који се ставио под команду Павелићевог емисара у Србији Јосипа Броза тзв. „Тита“ , којем је засметало када му је један члан ПК за Србију рекао:

    „Сада смо ми ушли у другу фазу револуције и треба да се ослободимо свих попова, официра и других буржуја, који су с нама били у првој фази…“(Види: Владимир Дедијер, Нови прилози за биографију Јосипа Броза Тита – О реторзији, књ. 1-2, Љубљана-Загреб, 1981, стр. 715).

    Да би се ово могло разумети цитирали бисмо елаборат Динарске четничке дивизије од 8-12. марта 1942. гдине, где између осталог, стоји:

    „Однос Динарске дивизије према партизанима јесте најболније питање које се треба ријешити. Двије супротне положене идеје увијек доводе до судара и крвавог обрачуна, те тако партизани су предузели опсежне мјере за угушивање сваког националног покрета убијајући националне прваке и тукући четнике. Према томе партизани су били ти, који су први наметнули борбу националистима, они су ти, који мучки убијају четнике, они су ти, који помоћу усташа и муслимана, кољу и тероришу српски живаљ и најзад они су ти, који угушују и убијају сваку српско-националну мисао. Збопг овога јасно је, какав став треба да има Динарска дивизија према партизанима: рат до крајњих могућности живота.“ (Архив Војноисторијског института, четничка документа, рег. бр. Х-8-58/1); Алекса Ненадић, Босанско Грахово у народноослободилачком рату 1941-1945, Босанско Грахово, 1971, стр. 253).

  4. Avatar
    Драган Славнић

    За овакве ликове је једино решење – НАРОДНИ СУД!
    Али, не само за њих, већ и за режим који ћутећи одобрава
    такве активности страних обавештјних служби, и даље их
    држи на одгворним јавним функцијама!

  5. Avatar
    Душан Буковић

    Шта можемо очекивати од заглупљених, опсењених, дегенерисаних и отрцаних Павелићевих и Брозових великохрватских идолопоклоника и улизица у Подгорици-Титограду у Црној Гори и Београду-Јосипграду у Србији?

    Да би се то разумело, треба бити искрен и рећи да је постојала непрекидна сарадња између великохрватских злочинаца Анте Павелића и Јосипа Броза тзв. „Тита“, што нам сведочи и случај између осталих, монтенегринског идеолога Штедимлије Марковића Савића.

    У загребачком Вјеснику, највећем хрватском листу, огласио се шездесетих и почетком седамдесетих година XX стољећа и стари хрватско-усташко -комунистички и монтенегрински зеленашки идеолог Штедимлија Марковић Савић , као велики заговoрник рушења Његошеве капеле на Ловћену. Штедимлија је за време Другог светског рата живео у Загребу и био је главни сарадник хрватских усташких листова “Спремност” и “Хрватски народ”. У њима је он у безброј чланака и тзв. расправа заговарао познате хрватске усташко – комунистичке и монтенегријске зеленашке тезе, које су усвојили монтенегрински зеленаши о Црној Гори као о “Црвеној Хрватској”.

    Ради ових заслуга Штедимлија је између осталих Павелићевих доглавника-заступника, као и фратар Крунослав Драгановић, Марко Месић, Густав Крклец, Иван Мештровић и други антисрби, уживао посебан наклон и заштиту великохрватског тиранина, крвавог „маршала“ Јосипа Броза тзв. „ Тита“ , који труне у фаронској могили у извиканој „кући цвећа“ у Београду-Јосипграду, где му се и данас клањају извесни идолопоклоници и полтрони на срамоту јуначке Србије . Умро је у Загребу седамдесетих година ХХ столећа, где му је приређена јавна и свечана сахрана, која такође илуструје сарадњу и солидарност Павелићевих хрватских усташа и Брозове великохрватске НАТО-Комунистичке Партије Југославије (Види: Редакциони Одбор, Ко је ко у Југославији, Београд, 1970, стр. 1048).

  6. Avatar
    Vaso Petković

    Treba slaviti Blagoja Jovovića i svakog onog Srbina koji se borio protiv ustašije i evropskih nacista i fašista,podržati sve one koji razumiju tu genocidnu politiku i danas se protive ne samo ustašama već i svataju da je nama Srbima Evropa glavni neprijatelj.Ta evropska(bečko-berlinska)politika stvorila je ustaše,komuniste i partizane sa zadatkom da se uništi sve što je srbsko i pravoslavno.
    Ko god se protivio toj politici platio je glavom,prvo Kralj Aleksandar Karađorđević koji nije želio rat sa Hrvatima već im davao slobodu da se ocijepe od Kraljevine Jugoslavije,zatim toliki svjesni Srbi u toku rata i na kraju sam komadant Draža Mihailović.
    Ista sudbina zadesila je i Slobodana Miloševića.
    Na kraju Drugog svjetskog rata suđeno je vojnom vrhu-Draži,posle 1999.Evropa i čitav svijet sude kompletnom srbskom vođstvu,političkom,vojnom i policijskom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *