Лице маске

Испод маске мајмуна лице је мајмуна.

Јапански хаику песник Мацуо Башо, 1693

Специјално за „Печат“ из Кембриџа Небојша Радић

Hа јавним местима ових дана треба носити маске. Чак и у банкама. Негде је директива препорука а негде и законска одредба, као на пример овде у Енглеској, где је казна за неношење маске стотину фунти. Вирус корона вреба, а маске ће помоћи да се ширење заразе заустави до проналаска вакцине. После тога ћемо маске скинути. Тако нам кажу.

Шта је уопште маска, који је њен историјски и културолошки смисао и каква јој је ћуд? Да ли она представља драматичан помак ка непознатом или је само предвидљив, логичан наставак, један симболичан искорак, а иначе неминовна последица урушавања политичког света око нас?

Када читамо нову, тврдо укоричену књигу, прво скинемо шарени, папирнати омот и оставимо га по страни. Када завршимо са читањем вратимо омот на књигу а књигу на полицу одакле нас она после гледа као да је нова, непрочитана. Смисао омота је да сачува корице књиге. Смисао нашег поступка је да сачувамо омот и са њим привид да је књига нова.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *