Осмуђени Ердоган

Русија је последњих година изградила снажну војнополитичку инфраструктуру на Блиском истоку и за Турску и Ердогана не би било добро да буду први на којима ће она бити тестирана у пуном капацитету

Безбедносна и политичка криза која је прошле недеље ескалирала у Сирији и прелила се на односе Русије и Турске, отворила је бројна питања која ће морати да буду решена у наредном периоду. А главно је: може ли то да доведе до сукоба Анкаре и Москве? По систему спојених судова, погибија 33 турска војника у сиријској провинцији Идлиб, 27. фебруара, од руке јединица председника Башара Асада – запретила је да уведе Европу у нову спиралу мигрантске кризе. Многи страхују да може да се понови 2015. година, када је на Запад покуљала река од преко милион избеглица. Љут због артиљеријских удара који су му покосили трупе, турски председник Реџеп Тајип Ердоган отворио је „славину“ и мигранти су кренули ка обећаном бољем животу. То је била Ердоганова освета НАТО савезницима који га не подржавају, ни у Сирији, нити на било ком другом месту. А шта заправо о њему мисле, могао је да види у лето 2016, када је једва извукао живу главу у пучистичкој побуни. Да није било пружене руке Владимира Путина и упозорења руских служби, Ердоган би завршио као Гадафи у Либији.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar

    Dobar izraz – osmuđen. Vrlo često, iz razumljivih razloga, nešto što javnosti nije dostupno, objavi se u SJI. Erdogan je prvo tražio samit 5. marta o.g. Makrona, Merkelove, Putina i njega u Instanbulu. Koncept „tri protiv jednog“ nije kod Putina prošao. Zatim je tražio bilateralni susret 5. marta sa Putinom u Ankari ili Istanbulu. Nije ni to prošlo. Pristao je da susret 5. marta bude na ruskoj teritoriji, ali u Sočiju. Nije ni to prošlo. Na kraju je susret 5. marta (ustupak Rusije) ipak održan, ali u Moskvi. Pri tome je Erdogan prozivao Rusiju (tipa „ostavite nas sa Asadom jedan na jedan“). Turska ima ogroman problem u odnosima sa SAD (NATO). Mislim nerešiv dok je Erdogan na vlasti, tj. dok je koncept i doktrina „strategijske dubine“ aktuelan. SAD neće naslednika Osmanlijskog carstva. Rusija nikada u svojoj istoriji nije imala posla na ovoliko, vojno jakom Turskom, ali, sa druge strane, Turska nikada nije imala posla sa nekoliko puta vojno jačom (od sebe) Rusijom. Putin sigurno neće ratovati sa Turskom, ne zato što nije odlučan, nego zato što bi tada ratovao za teritoriju koja nije njegova.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *