Почетна / Друштво / Домаћинска посла

Домаћинска посла

Увидевши да је у ратној игри у Сирији повукао лоше карте, турски председник Реџеп Тајип Ердоган окренуо се блефирању и претњама. Његов главни адут је вишемилионски корпус избеглица којима прети Европи

Драматична војна ескалација у Сирији, борбе око покрајине Идлиб, последњег упоришта џихадиста, прете да драматично подигну ниво мигрантске кризе и претворе је у „највећу хуманитарну хорор причу 21. века“. У Анкари изгледа не схватају да материјална и финансијска подршка терористичким групама, укључујући чак и Исламску државу (извозила нафту преко Турске), сигурно неће бити прихваћена онако како то жели Реџеп Тајип Ердоган, без обзира на све геостратешке игре многих учесника у овом сукобу на које турски председник рачуна и жели да их искористи.

МАСОВНИ ПОКРЕТ ИЗБЕГЛИЦА Турска је послала хиљаде војника и гомиле тешког наоружања у Идлиб, на северозападу Сирије, како би пружила подршку побуњеницима (међу њима је много џихадиста) који настоје да зауставе офанзиву сиријске владе и руских снага са циљем да поврате ову територију.
Револтирана због смрти 33 војника после напада сиријске војске на турске снаге у Идлибу, Турска је одлучила да више не зауставља избеглице из Сирије које копном и морем покушавају да се докопају Европе. Одлука је донета на ванредном састанку Савета за безбедност, коме је председавао председник Реџеп Тајип Ердоган, сазваном управо због погибије турских војника у ваздушним нападима за које Анкара криви сиријске владине снаге потпомогнуте Русијом.
Иако Турска то још није потврдила с највишег нивоа, многи нижи званичници то тврде и очекују масовни покрет избеглица из покрајине Идлиб, где се налази милион расељених људи, који би се прикључили маси од неколико милиона сиријских избеглица који су већ у камповима у Турској.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Božidar Anđelković

    Идлиб је само изговор. Мигрантска криза је реализација плана грофа Рихарда Николауса фон Куденхофа Калергија објављеног 1925. године, о чему је ,,Печат“ више пута детаљно писао. Циљ Истанбулске конвенције је смањење наталитета домицилног становништва Европе а Маракешког споразума повећање броја придошлица из Азије и Африке. Коначан исход би био формирање јединствене европске нације мулата. Мада, није искључена ни потпуна замена становништва Европе, мигранти уместо староседелаца. Све је то описано у књизи ,,Манифест Паневропе“ (1925) грофа Калергија, који је био први лауреат престижне Карлове награде (1950) за допринос европским интеграцијама.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *