Почетна / Србија / Политички контекст

Политички контекст

ПОЗАДИНА РАТА ТЕЛЕКОМА И ЈУНАЈТЕД ГРУПЕ

Да ли се у актуелном сукобу Телекома и Јунајтед групе комерцијални рат претворио у политички, или је пак он све време вођен под плаштом комерцијалног надигравања? Биће да су обе премисе истините

Сећате се код нас (с разлогом) помпезно најављиваног гасовода „Јужни ток“, којим је, између осталих, руски гас требало да се транспортује преко територије Србије до земаља Европске уније. Званични Београд полагао је много наде у овај пројекат рачунајући колико би користи држава Србија од тога могла имати. Од „Јужног тока“ се, нажалост, одустало децембра 2014. јер је Бугарска морала да се повинује захтевима Брисела да поштује одредбе Трећег енергетског пакета којим се забрањује да иста компанија буде и произвођач и власник дистрибутивне мреже.
Овакав принцип раздвајања произвођача и дистрибутера у законодавству Европске уније не постоји само када су у питању производња и дистрибуција гаса, него и медијског садржаја. Прописи су прописи, што би рекао Павле Вуисић у култном филму „Ко то тамо пева“, али само када се ради о Русији, а када су у жижи интереси неких других приступ је много флексибилнији, а штетност тога видљива је последњих дана захваљујући рату између Телекома и Јунајтед групе. Пројекат „Media ownership monitor Srbija“, који заједно воде БИРН и Репортери без граница, а уз помоћ немачког Министарства за економску сарадњу и развој, у делу о телевизији Н1 наводи: „Истраживање Медијске опсерваторије за Југоисточну Европу из децембра 2014. показало је да је покретање ове телевизије било излобирано у Европској комисији у Бриселу од стране ККР-а и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). Наиме, истраживање показује како су људи који су радили у Европској комисији променили српску верзију нацрта медијских закона, након лобирања ККР-а и ЕБРД-а, како би омогућили покретање ТВ Н1 и то тако што су дозволили да дистрибутери садржаја могу уједно бити и произвођачи истог. Одвојеност дистрибуције од садржаја је оно за шта се сама Европска комисија претходно залагала у случају Србије и осталих земаља са фрагилним медијским системима.“ Додају да су „почетку рада сајта и телевизије претходили преговори српске владе са бившим директором ЦИА (а сада директором Глобалног института ККР-а) Дејвидом Петреусом и бившим амбасадором САД у Србији Камероном Мантером“. Важно је имати у виду да ово није рекао Александар Вучић, који је због називања Н1 „америчком телевизијом“ оптуживан за насилништво над медијима, нити неко од његових медијских кербера, него су написали БИРН и Репортери без граница и објавили помоћу немачких хонорара.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar

    Bravo za gospodina Rodica! Izvanredan objektivan pregled ponasanja TV N1, iako naglasavate da niste provladin komentator i pristalica. Sve sto ste napisali je protiv nase tzv elite. Cestitam, stvarno ste odlicni.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *