Шпијунирање шпијуна

 

Ко стоји иза обавештајне афере „руски шпијун“?

Чини се да афера „руски шпијун“ није изненадила и збунила само српски политички врх него и руски. Званичници Русије тврде да нису наложили шпијунирање Војске Србије и најављују своју истрагу околности које су запретиле да поремете добре међудржавне односе. Спомињу да је пуковник Георги Клебан постао британски шпијун, што може бити покушај одвлачења пажње на другу страну, али и те како може бити и истина. Пре свега због збуњујућег непрофесионализма професионалног обавештајца. Његово дилетантско понашање у обавештајној мисији добија смисао само ако је намерно хтео да компромитује руску обавештајну службу и Русију као државу.

СНИМАК НА ЈУТЈУБУ У вези с обавештајном афером „руски шпијун“ председник Србије Александар Вучић наредио је обавештајно-безбедносним агенцијама да се случај хитно истражи. О чему се ради? На Јутјубу се појавио снимак који недвосмислено асоцира на шпијунску активност руског пуковника Георгија Клебана према Србији, тако што српском пензионисаном потпуковнику даје новац и од њега узима нешто у пластичној кеси за шта елементарна логика упућује на закључак да су у питању поверљиви материјал и тајне информације. Пошто је у питању официр, може се претпоставити да се подаци односе на нашу војску или на војну индустрију, која је тренутно главна мета обавештајних напада и фабрикованих афера.
Од самог почетка постало је јасно да они који су „окачили“ овај снимак на Јутјуб немају добре намере према Србији, и да им је циљ да испровоцирају велику обавештајну аферу која би пореметила чврсте пријатељске везе Србије с Русијом и прекинула одличну војну сарадњу која је за кратко време вишеструко ојачала Војску Србије и одбрамбене способности Србије као државе. Нису у питању само поруке које препоручују снимак него његово пуштање у медије с великим закашњењем. Већ опис видео-снимка подстиче Србе на одбојност према Русима кроз поруке: „Руски шпијуни корумпирају Србију“ и „Ово је оно што нам раде Руси, наши пријатељи“. Догађај је снимљен у децембру прошле а објављен 17. новембра ове године, дакле, са скоро годину дана закашњења. Да је неко имао добре намере, доставио би га много раније дипломатским каналима нашим безбедносним агенцијама. Овако, сасвим је јасно да је неко чекао најпогоднији тренутак како би покварио или бар пољуљао српско-руске односе.

[restrict]

НЕПОЗНАТИ АУТОРИ СНИМКА Ко је направио овај снимак и ко га је „окачио“ на Јутјуб још није откривено, што је отворило простор за процену могућих верзија догађаја.
Чињеница да наше обавештајно-безбедносне агенције нису сачиниле фамозни снимак отвара нову обавештајну аферу. Дакле, није у питању крађа поверљивог снимка него незаконит оперативни рад којим је снимак настао, а за који су потребна посебна овлашћења и одобрења. Веома је тешко тајно снимити све битне тренутке сусрета руског обавештајца и нашег потпуковника шпијуна, а вештим „сниматељима“ није промакао ниједан битан детаљ. Документована је примопредаја, али и бројање новца у колима. То не може снимити један човек, поготово не аматер, и сигурно се ради о добро обученом и припремљеном тиму стручњака за обавештајне и контраобавештајне послове. Јер да би неко све то тајно снимио, морао је пре тога да прислушкује и тајно прати актере догађаја, што наравно у земљи Србији на законит начин могу обављати само српске безбедносне службе. Свако други ко то ради чини тешко кривично дело које спада у тежи, агресивнији, дрскији и опаснији облик шпијунаже од ове класичне коју су чинили Руси. Онај ко може да у Србији организује илегалне оперативне екипе стручњака и да тајно прислушкује, прати и снима типоване личности улази у сферу највише фазе шпијунаже, која се такође мора истражити. Може се прилично поуздано закључити да је то радила нека из породице обавештајних служби НАТО-а.

ОБАВЕШТАЈНИ ДИЛЕТАНТИЗАМ Након седнице Савета за националну безбедност председник Вучић је рекао да је пензионисани потпуковник З. К. већ дуже време обрада ВБА по руској обавештајној служби, а да је пре тога био сагледаван због веза с хрватском обавештајном службом. Јавност је преко те старе везе са хрватском службом прешла као да је то старо и није битно у конкретном случају, али то није нешто што треба занемарити јер отвара нове могуће верзије догађаја.
Ако је већ ВБА својевремено открила везе З. К. с хрватском СОА, и Хрвати су могли закључити да је њихов шпијун откривен. Шта су у таквој ситуацији могли учинити хрватски оперативци са шпијуном који постаје „врућ кромпир“, који ради за новац и према коме нико нема позитивних емоција? Могли су га жртвовати и искористити за једну велику обавештајну операцију компромитовања Русије и подривање српско-руских односа на највишем нивоу. Ако се томе придода сумња руских служби да је пуковник Клебан британски шпијун, тек онда обавештајни дилетантизам на снимку добија смисао – да није у питању руска шпијунажа него планска акција компромитовања Русије преко британског и хрватског шпијуна.
У модерном обавештајном свету одавно нема љубљења обавештајца са шпијуном и лупања по леђима. Нема директне примопредаје података, новаца и инструкција (задатака). То је обавештајна историја. Озбиљне службе, што руска војна обавештајна служба ГРУ у којој ради пуковник Клебан свакако јесте, све то знају. Некада давно су „посредник“ између обавештајаца и шпијуна биле „мртве јавке“ – договорена скровита места на којима је шпијун остављао извештаје а обавештајац новац и инструкције. У новије време улогу „мртве јавке“ преузима електроника. Први су електронику као посредника употребили Британци коришћењем „електронског камена“ у Москви, преко кога су њихови шпијуни предавали извештаје и примали инструкције без директног контакта. Руси су их провалили и показали да знају шта је модерна шпијунажа, и зато се понашање Клебана не може третирати као нормално.
У својим обавештајним играма и пласираним обавештајним аферама Запад никада не даје реалну слику о нивоу руских служби. Некада их приказују као „свемирце“ који све могу, чак и да Америци изаберу председника, а када им то одговара, приказују их као неспособне дилетанте. Посебно на Балкану их приказују као примитивне службе и неспособњаковиће с којима нико не треба да има посла. У Црној Гори су наводни покушај државног удара приказали као акцију руске ГРУ где су као кључног играча и кичму акције одабрали полуписменог и конфузног шверцера с бувљака.
Снимак Клебана у Земуну показује сличан квалитет обавештајног рада, где се морамо упитати да ли је ниво руских обавештајних могућности у Србији један пензионисани и већ компромитовани официр? Он им је донео неколико килограма „тајни“ у најлон кеси? Да ли га то они плаћају по килограму? Ако су га Хрвати жртвовали, онда им је подигран а да то нису осетили, а општепознато је да када се неко сам понуди, треба бити посебно опрезан. Када већ набрајамо могућности, могуће је да су ову обавештајну игру испланирале „братске“ службе – америчке, британске, хрватске, а као могући подметач спорног снимка спомиње се и бугарска служба која добро познаје руски обавештајни наступ и методологију.
Ако размишљамо зашто наш потпуковник не би одбио налог хрватске стране да се понаша овако како се понашао на снимку, треба поћи од чињенице да шпијуни нису господари своје судбине. Њихова судбина је у рукама обавештајне службе за коју раде. Ако је стварно радио за хрватску СОА за новац, за њега и тамо постоји компромитујући материјал. Шпијуни који раде за новац су најнепоузданији јер ће „побећи“ и радити за неког другог, ко понуди више. Да се то спречи, службе их редовно компромитују и то држе као тољагу којом им прете да буду послушни. Они наравно неће знати да су жртвовани ако се служба некада одлучи на такав корак, увек ће мислити да служба за коју раде о њима води рачуна и да их чека „светла будућност“.

ДА ЛИ НАС И РУСИ ШПИЈУНИРАЈУ? Велике и моћне обавештајне службе шпијунирају све и свакога, без обзира на то да ли су међудржавни односи затегнути или пријатељски. У свакој држави, па и пријатељској, оне настоје да очувају старе и боре се за нове интересе својих влада. Наравно да је шпијунажа тешко кривично дело и да се никоме не може толерисати без обзира на разлоге због чега се одлучују на те незаконите кораке.
Па ипак, није свака шпијунажа једнако опасна за интересе Србије. Водеће државе НАТО-а и оне у нашем окружењу константно и упорно раде на подривању интереса Србије, и не прихватају искрено нашу политику независности и војне неутралности. Русија прихвата нашу политику и искрено нам помаже да останемо независни и војно неутрални. Тачно је да је њихова шпијунажа у овом тренутку мање опасна јер нема субверзивни ефекат и није уперена на дестабилизацију Србије као западна. Зато код неких људи у Србији, чија безбедносна култура није на потребном нивоу, влада мишљење да не чине ништа лоше ако сарађују с руским обавештајним службама. То је велика заблуда јер руске службе се боре за руске интересе који се некада поклапају са српским интересима, а некада не. Патриота је само онај ко ради за обавештајно-безбедносне службе своје државе, а све остало је издаја и криминал.
Када су у питању наше безбедносне службе, систем вредности поремећен је доласком ДОС-а на власт. Тада је форсирано мишљење да је рад за странце знак уважавања и поштовања човека јер је политички врх то махом и сам радио. Они који су радили за своје безбедносне службе у супротстављању страним обавештајним агентима и шпијунима омаловажавани су на све начине. Зато није чудо да је део грађана још увек дезоријентисан и не схвата да о српским интересима и српској безбедности могу водити рачуна само српске безбедносне службе. Заблуда да обавештајни рад не постоји међу пријатељима произвела је допунски удар на јавност Србије. Шпијунажу од стране Руса нико није очекивао у ово време изванредне сарадње и међудржавних односа, а које неки цене као најбоље у историји. Да је био у питању удар са Запада, то не би било изненађења и не би се подигла толика прашина.
Ако претпоставимо да су Руси ипак одлучили да нас шпијунирају, можемо проникнути у њихова размишљања и разлоге. Највероватније је да се плаше насилне промене власти која би Србију превукла у НАТО и окренула је против Русије. Својевремено су веровали да и неке друге државе из нашег окружење неће у НАТО, па се то ипак догодило захваљујући обавештајним играма водећих служби Алијансе. У тим државама Русија није успела да сачува своје интересе, те није чудо ако се плаше да се тако нешто догоди и у Србији. Наравно да Русија прати активну западну подршку делу агресивне опозиције која покушава да освоји власт насилно, без избора. У таквим настојањима, у најкритичнијој фази, пресудно је важан став војске. Да ли западне обавештајне службе већ имају своје „спаваче“ у нашој војсци, то је оно што Руси желе да знају, а о томе наравно не могу тражити званичну информацију.
Нису само бомбасте афере и јавно пласирање подвала и лажи механизми којима ће западне обавештајне службе и унутрашња агентура покушавати да направе раздор између Русије и Србије. Треба рачунати с тиме да ће бити тајних подметања руским и српским службама којекаквих „проверених“ података како би се испровоцирала сумња и добри односи с Русијом полако нагризали. Није искључено да је неко руским службама потурио лажне информације о продаји српског оружја Украјини још пре избијања афере, и да су то покушали да провере шпијунажом уместо да званично траже информације од српских институција.

ИСТРАГА ВБА Улива поверење и подиже национални понос чињеница да се наше обавештајно-безбедносне агенције добро сналазе у овој поплави обавештајних насртаја. Види се да су у току и да знају да раде. Није честа ситуација да се контраобавештајне службе одлуче за судски епилог разрешавања откривених случајева шпијунаже. Три су разлога што је то тако: у питању је једно од најтеже доказивих кривичних дела; суђење се редовно претвара у велику аферу која дуже време узнемирава јавност; и треће, најважније, није највећи успех службе да се шпијун осуди него да се надмудри и превари противничка служба и да се извуче нека оперативна корист која би парирала насталој штети. Ако ништа друго, преко таквог шпијуна у кога је противник већ стекао поверење, најлакше је подметнути добро припремљене дезинформације.
С обзиром на то да је наша ВБА све знала у вези с недозвољеним активностима руског пуковника Клебана који је тада имао дипломатски статус, сасвим је могуће да су одлучили да све то пресеку без велике прашине коју би изазвала хапшења, суђења, протестне ноте и протеривања. Сасвим је могуће да је случај решен и затворен, или је претворен у неку нову комбинацију која не нарушава безбедност Србије, а доноси оперативну корист. И професионални страни обавештајци (често маскирани дипломатским функцијама у амбасади), када су откривени у „крађи“, више воле да вам се одуже тако што ће вам дати нешто капитално, везано за треће земље, него да му шпијунском афером уништите каријеру.
Зашто су Руси средином ове године изненада повукли Клебана из Србије? Да ли им је нешто предочено и сугерисано, да ли су и сами схватили да Клебан претерује и срља у свом раду, или су већ тада посумњали да ради за Британце? Питање је да ли ћемо то икада сазнати. Углавном, он више није у Србији и не представља опасност. Зато више пажње треба посветити опасностима везаним за покушаје да се поремете наши добри односи с Руском Федерацијом. У овом конкретном случају неко је успео да вештачки изазове проблеме и непријатности, али крајњи циљ, да нас посвађа с Русима, није постигао. Јер било би заиста глупо и наивно да нам којекаквим играма и подметањима одсеку подршку тако моћног пријатеља без кога би одбрана суверенитета и војне независности Србије била много тежа.
За наше тајне службе овај случај је такорећи решен, а да ли ће сва сазнања која имају и до којих ће тек доћи саопштити јавности, то је велико питање. Разлоге тајности, наравно, не треба објашњавати. Има и нечега доброг што је произашло из ове обавештајне афере. Хитна истрага је у пракси тестирала способности, сарадњу и координацију наших обавештајно-безбедносних агенција и у вези с тим су добиле највишу оцену. Државни врх је након изнесене анализе свеукупних обавештајних насртаја страних обавештајних служби схватио размере реалне опасности и одвојио средства да се наше безбедносне службе додатно ојачају, посебно у смислу модернизације и техничке опремљености. Јер постало је сасвим јасно да слични насртаји и фабриковање нових афера које треба да нанесу штету Србији неће престати. Оперативцима и руководиоцима наших обавештајно-безбедносних агенција неће бити лако у наредном периоду. Биће много акције, прековременог рада и непроспаваних ноћи, али навикли су они на то. Ова афера пружила нам је могућност да посредством телевизије упознамо једног од њих, начелника аналитике БИА Рељу Жељског, младог човека ванредних способности и капацитета којим сви можемо да се поносимо. Ако су и други такви, или бар слични, Србија нема разлога да брине.

[/restrict]

3 коментара

  1. Ne znam šta u celom tekstu piše, ali za komentar možda to i nije presudno. Toliko je mogućih varijanti u pitanju i toliko mogućih pitanja u vezi ovog snimka, da mi je prva misao da je bavljenje (samo) ovim snimkom gotovo besmisleno. Autor teksta, iz navedenog, realno simnja u “čistoću”. Mislim da je tu suština. I ako je to tako, a obaveštajna praksa uvek pokazuje da je to tako, onda ostaje nejasno (ili je potpuno jasno) zašto je naš predsednik ambasadoru Rusije rekao (samo) “zašto”. To “zašto” podrazumeva da je sve čisto – Rusi su nas špijunirali i tačka. Mislim da nije sve čisto i da pitanje “zašto” zamagljuje celu stvar. Kome je to “zašto” bilo potrebno?

    7
    1
    • Ova spijunska afera izlazi bas kad je pukla bruka sa Krusikom.Razmenjuju kese sred bela dana pred kamerama.Klinci kad valjaju drogu bolje bi to uradili.

      6
      2
      • SMIŠLJENA ŠPIJUNSKA AFERA Vrlo očigledna sa dvostrukim ciljem: Da okrene Srbiju protiv Rusije, i da uveliča popularnost i privrženost Alesandra Vučića SAD I EU?
        Montaža:
        Na video snimku jasno se vidi: … prolazi ulicom čovek zagledan prema gore (kao da gleda kamere), vide mu se ledja, odjednom se okreče da se vidi da u rukama drži torbicu, sastaje se sa osobom-špijunom (da preda torbicu i primi pare…)… usred bela dana na ulici (kao da su ulični dileri)?

        6
        2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *