Почетна / Друштво / Наслеђе без тестамента

Наслеђе без тестамента

 

Сукцесија имовине СФРЈ

Намерна или изнуђена грешка у одређивању наследника првог реда, па тек онда осталих, довела је до мукотрпног процеса пуног политичких опструкција, с тенденцијом да оставинска расправа бивше СФРЈ не буде никада до краја остварена

а се у јавности, с времена на време, не појави нека бизарна гласина, попут оне да Роберт де Ниро купује Титов стан на Менхетну, тј. да је он конкурент још једном америчком глумцу – Џеку Николсону, такође заинтересованом за куповину стана који је био у власништву СФРЈ а који је купио лично Јосип Броз, скоро да се не би ни знало докле је одмакло решавање проблема сукцесије некадашње заједничке државе.

ЗАГРЕБАЧКИ САСТАНАК А да сукцесија јесте проблем показало се и 13. новембра, када је у Загребу одржан састанак Сталног мешовитог комитета, који је основан у складу са Споразумом о питањима сукцесије.
Одмах после састанка у хрватским медијима појавили су се написи да Загреб у поступку сукцесије имовине бивше Југославије тражи од Србије 148,5 милиона долара јер је, наводно, на девизним рачунима СФРЈ у мешовитим банкама у иностранству било 645,55 милиона америчких долара, од чега је Хрватској требало да припадне горепоменут износ. Али када је требало да почну разговори о подели, Србија је обавестила остале државе да на рачунима има само 56 милиона долара.
У тим написима висока функционерка хрватског Министарства спољних и европских послова Андреја Метелко-Згомбић наглашава да ће Хрватска устрајати у томе да Србија компензује средства која су се у тренутку распада СФРЈ налазила на девизним рачунима бивше државе у иностранству, а које је, како тврди, наша земља потрошила.
Наравно да Хрватска за такве тврдње није понудила ниједан валидан доказ, а на руку јој не иде ни логика јер је Србија у то време била под санкцијама међународне заједнице, како су то рекли и у Народној банци Србије за београдску „Политику“. У НБС објашњавају да су током деведесетих година, рецимо у САД, сва средства била замрзнута, док је код појединих мешовитих банака власничка и управљачка структура била таква да су већину власника чиниле банке из Хрватске и Словеније, које су у то време биле у власништву тих држава, и да би за евентуално умањење тих средстава бивше СФРЈ требало одговор да дају управо те државе.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *