МОСТ И ГРАНИЦЕ

 

Неумски panhandle, који БиХ изводи на море, учинио је Хрватску тзв. фрагментираном земљом јер је одвојио Конавле, Дубровник и Пељешац од остатка њене државне територије ионако чудног, маказоликог облика. Управо да би заобишла територију БиХ, а повезала своју, Хрватска подиже прескупи Пељешачки мост преко Малостонског залива/канала

Још дуго ће чудне границе унутар постјугословенског простора изазивати тешке главобоље. Настале на идеолошко-политичкој основи и мање-више проистекле из територијалне организације КПЈ, декларативно је требало да буду симбол титоистичких црта у граниту које га, наводно, чине још чвршћим. Нису (биле) повучене на основу једног, доминантног и универзално примењеног принципа, а тек потом и осталих корективних принципа, већ арбитрарно и селективно, од републике до републике, од случаја до случаја… Тако је за федералне јединице Словенаца и новокомпонованих „додатних нација“ Црногораца и Македонаца употребљен етнички принцип, али он није важио за Србе, делимично за Хрвате, па и за касније конституисане, а дисперзно просторно распоређене м/Муслимане. О појединим спорним секторима свака расправа је брзо и претеће партијски „пресечена“, тако да остала питања нико није ни хтео ни смео да покреће. Неколико деценија касније наступила је Бадинтерова комисија, која је, у условима већ далеко одмаклог верско-грађанског оружаног сукоба управо око граница, такве унутрашње међе прогласила за државне, позивајући се на деколонизацијски принцип uti possideti juris?! И тако ствар додатно закомпликовала да су не само све границе у целини остале проблематичне већ су се и на безброј места отворили готово нерешиви проблеми.

[restrict]

ЗАЧАРАНИ КРУГ Карактеристичан случај тешког прилагођавања и подређивања таквим апсурдним одлукама и наметнутим границама јесте Пељешачки мост. Географски склоп у његовом ужем и ширем окружењу је веома компликован. Чине га: разуђена, махом стрма Јадранска обала с бројним увалама и ненасељеним острвцима и хридинама; мање полуострво Клек које припада БиХ; веће полуострво Пељешац у саставу Хрватске, али с неповољно позиционираном Стонском превлаком која га повезује с копном; мањи Неум-Клек залив који махом представља унутрашње воде БиХ; већи Малостонски залив/канал који деле две земље; оближње делтасто ушће Неретве које припада Хрватској, мада се највећи део тока реке налази у БиХ; важна Лука Плоче, која је такође у Хрватској, али је саобраћајно важнија за БиХ и чак Мађарску; хомогена етничка структура с изразитом већином католичког хрватског становништва, али границом подељена на две државе – Хрватску и БиХ; део простора који је у БиХ, а припада ентитету Федерација БиХ, тј. њеном формално етнички мешовитом Херцеговачко-неретванском кантону (жупанији, према хрватском вокабулару); малобројна насеља, међу којима је највеће и најзначајније приморски Неум у БиХ – општинско средиште. Тај Неумски panhandle, који БиХ изводи на море (дужина обале само 21,2 км), учинио је Хрватску тзв. фрагментираном земљом јер је одвојио Конавле, Дубровник и Пељешац од остатка њене државне територије ионако чудног, маказоликог облика. Управо да би заобишла територију БиХ, а повезала своју, Хрватска подиже друмски Пељешачки мост преко Малостонског залива/канала. Он ће спајати рт Међед код насеља Комарна са северном обалом Пељешца недалеко од места Бријеста, а биће дугачак 2.404 м и широк 21 м. Изградња је већ почела, а планирана цена је енормних 500 милиона евра, од чега је ЕУ већ одобрила бесповратних 357 милиона. Међутим, и даље изазива недоумицу зашто се одустало од подморског тунела на истој локацији који би не само коштао вишеструко мање већ не би изазивао тензије између званичног Сарајева и Загреба, па чак и Бањалуке. Уз то, посао су добили кинески извођачи, што се од Хрватске није баш очекивало, нити је у Бриселу и Вашингтону лепо примљено. Али то је само врх леденог брега.

 

ИСТОРИЈСКИ ПРТЉАГ Зашто БиХ баш код Неума пресеца Хрватску и какво је порекло нелогичне границе која данас прави проблем? Да ли се ради(ло) о поштовању природне потребе и права непосредног копненог hinterland-а (залеђа, унутрашњости) да изађе на море, или о историјско-геополитичкој заоставштини завојевача и њихових домицилних наследника? Када су се окончали сукоби и склапали Карловачки 1699, а потом и Пожаревачки мир 1718. године, уважена је тежња Дубровчана да се не граниче са оснаженом, конкурентском Млетачком републиком, а да задрже полуострво Пељешац и копнену везу с њим. Стога је Османско царство, које је владало данашњом БиХ, добило малу тампон-зону као излаз на јадрански залив код Неума, укључујући и полуострво Клек (с друге стране припала му је Суторина и излаз у Боку Которску). Под млетачком влашћу чудом је остао сам крај полуострва Клек (Реп Клека), те је османски излаз у залив био фактички затворен и само „излаз на слану воду“ без икаквог стратешког или пловидбеног значаја. После пропасти Млетачке (1797), а убрзо потом и Дубровачке републике (1808), под краткотрајном француском влашћу постојање неумског „испуста“ је обесмишљено, али је поново постало актуелно успостављањем аустријско-османске границе. Аустроугарском окупацијом БиХ 1878, односно анексијом 1908. године, поново се претвара у неважни унутрашњи геополитички рудимент, а такав остаје и у време Краљевине СХС/Југославије и њене унутрашње територијалне поделе прво на области, а потом на бановине. Међутим, формирањем федералних јединица у титоистичкој Југославији, БиХ поново добија тај излаз на море. Селективно се активирају историјске међе и приступ БиХ Неум-Клек заливу, али не и кроз Суторину у Боку которску (ваљда зато што би то било кроз српско-православни простор). Будући да су тада тзв. АВНОЈ-ске границе словиле за неважне, мало се обраћала пажња на прецизну делимитацију све до МАСПОК-а и нарочито „уставне године“ 1974. Тада је Реп Клека „приписан“ територији БиХ, што јесте географски логично јер чини целину са остатком полуострва, али је било у супротности с хрватским амбицијама, позивањима на катастар, „историјско и државно право“. Још упитније било је што полуострво Клек припада БиХ само закључно са спољашњом, југозападном обалском линијом, тј. без припадајуће акваторије, али је све брзо „гурнуто под тепих“ како не би кварило југословенску идилу.

 

ЈАЛОВИ СПОРАЗУМИ А онда је дошао слом и растакање заједничке државе, где су, испоставило се, унутрашње границе и те како важне. Антисрпско везивање хрватских и муслиманских застава у БиХ, те споља генерисано војно савезништво упркос епизодама крвавих међусобних сукоба, крунисани су Вашингтонским (1994), а потом и Сплитским споразумом (1995). Примарни циљ било је заједничко деловање ради „преламања“ рата и „утеривање у Дејтон“ српске стране, али је формирање Федерације БиХ и могућност њеног конфедералног повезивања с Хрватском, поред осталог, требало да релаксира међусобну границу у неумском сектору. Претходно је у преговорима око мапа поделе БиХ успешно онемогућен захтев Републике Српске да добије излаз на море на крајњем југоистоку Хрватске (Молунат). Још када су 1998. потписани споразум о несметаном транзиту БиХ ка Луци Плоче и Хрватске кроз Неумски „прекид“ ка Дубровнику, те 1999. године Уговор о државној граници Туђман–Изетбеговић према коме Хрватска прихвата да Реп Клека припада БиХ и да граница иде средином Малостонског канала/залива тако да и острвца Мали и Велики Шкољ уз обалу Клека улазе у састав БиХ – изгледало је да никаквих проблема неће бити. Али, спонтано или не, жестоко се побунило локално становништво у том делу Хрватске, уследили су дописи званичницима и институцијама у Загребу, унутрашњополитичка, партијска и предизборна препуцавања, те заустављање ратификације, која није прошла ни у Сарајеву. Хрватска, иако поседује највећи део постјугословенске јадранске обале и острва, проблематизујући Пирански залив, Превлаку и Неум настоји да што више блокира суседе и оствари доминантну, готово монополистичку позицију. С друге стране, проблеми су избили на површину услед све радикалнијих муслиманских/бошњачких амбиција да контролишу све границе БиХ и изврше унитаризацију земље, у чему је прва степеница била хегемонија над Хрватима у Федерацији БиХ која је постала све израженија.

 

МОСТ: ДЕО ПРОБЛЕМА, А НЕ РЕШЕЊА Затегнути односи званичног Загреба и муслиманског/бошњачког Сарајева пренели су се и на геополитичко-комуникацијске односе. Продужетак ка Црној Гори Ауто-цесте А1, тј. деоница будућег Јадранско-јонског ауто-пута, која је из Далмације ушла у западну Херцеговину и стигла недалеко од Чапљине, зависи од сагласности БиХ. Њој је пак више стало до конкурентског паневропског Коридора 5ц „вертикалом“ долинама Босне и Неретве, али чије је исходиште у хрватском приобаљу. Пељешачки мост само је учврстио „клинч“ две земље. Из Сарајева се тврди да је мост лоциран тако да нарушава морску границу БиХ, док Хрватска ту границу види другачије и сматра да је мост од ње удаљен читавих 420 метара. На примедбе да ће сметати упловљавању великих бродова у залив Неум-Клек, Хрватска је пристала да висину моста подигне са 35 на 55 метара, али то није решило питање слободног приступа спољашњој обали полуострва Клек, где би БиХ, евентуално, могла да гради теретну луку и друга постројења у залеђу. Ипак, ништа од тога не решава кључни проблем: будући да су унутрашње воде БиХ затворене и унутрашњим водама и територијалним морем Хрватске, БиХ нема приступ међународним водама. Хрватска тврди да градњом Пељешачког моста неће онемогућити да БиХ има нешкодљив пролаз, али БиХ сматра да би по међународном (поморском) праву требало да добије несметан пролаз до отвореног мора. Стога захтева адекватан морски коридор као што је арбитражом добила Словенија. А он подразумева могућност слободне цивилне и војне пловидбе, као и постављање каблова, цевовода и другог. Тиме би се испоставило да је пресечена не само територија већ и акваторија Хрватске – земље чланице НАТО-а и ЕУ! Каква заврзлама око једног кратког сектора границе и на први поглед неважног питања!? Није ли то још један доказ дестабилизујућег капацитета и дугорочне неодрживости неадекватних некадашњих унутрашњих граница које је Запад потезом пера прогласио за државне­?

[/restrict]