Корак од нафте

Како теку истраживања и производња нафте и гаса које је НИС покренуо у Румунији?

Када је пре осам година НИС донео одлуку да у оквиру стратегије ширења пословања у региону оснује ћерку фирму и своје пословање прошири на територију суседне Румуније, тешко је било антиципирати да ће за релативно кратко време на брисаном простору непрегледне равнице, изнад ограђених бушотина нићи комплексна површинска инфраструктура за истраживање и производњу нафте и гаса. Данас, на нафтом пољу Теремија у округу Тимиш, завршено је бушење две бушотине – Теремија 1000 и Теремија 1001 на којој мала екипа стручњака коју предводи Драган Митић, директор Погона Румунија, будно прати пут од бушотина преко сабирне станице на којој се нафта произведена на ове две бушотине припрема за транспорт ка отпремној станици и даље на испитивање и прераду у Рафинерији нафте у Панчеву.

ТРИ БИЗНИС ОБЛАСТИ Бушење је, објашњава, извршено до 2.600 метара, а нафта се сада црпе из слоја на дубини од 2.400 до 2.500 метара. Управо на овој и локацији Жомбољ (гасна бушотина) започета је експериментална производња сирове нафте и природног гаса која претходи комерцијалној експлоатацији.
Више о истраживању и производњи нафте и гаса у Румунији, новинаре из Србије упутио је Вања Алексић, генерални директор НИС Петрол Румунија. Подсећајући да је у пословање НИС-а у Румунији уложено око 110 милиона евра, те да се пословање развија у три бизнис области: истраживање и производња нафте и гаса, промет нафтних деривата и трговина електричном енергијом, Алексић је изнео податак да компанија у овом тренутку поседује шест лиценци за истраживање и да су сви блокови на западу земље.
„Аквизиција 3Д сеизмичких података до сада је извршена на површини од преко 800 квадратних километара. Такође је избушено 6 истражних бушотина и испитано још 4, те обављен ремонт. Изграђена су два површинска инфраструктурна објекта на локацијама Жомбољ и Теремија. Експерименталном производњом у бушотини Жомбољ 6 започета је производња електричне енергије из гаса коришћењем гас генератора, прва коју НИС реализује ван граница Србије“, рекао је Алексић.
Због наведених резултата, сматра, концесије у Румунији су перспективне, те ће НИС наставити с даљим истраживањима и улагањима у циљу проналажења нових могућности за повећање ресурсне базе.
Иначе, НИС Петрол Румунија има концесиона права на истраживање нафте и природног гаса у периоду од 25 година, махом уз границу Србије и Мађарске, и досад урађена геолошка истраживања обећавају…

ВИСОКА ОЦЕНА О другом правцу пословања НИС Петрола у Румунији – о малопродаји горива – Алексић каже да НИС Петрол управља мрежом од 18 бензинских станица премијум бренда ГАЗПРОМ. Прва је, подсећа, отворена 2012. године, а у току је изградња нове станице у Букурешту која ће бити завршена средином децембра 2019, док се други објекат налази у припремној фази. Нови објекти треба да потврде потенцијал за развој малопродајне мреже.
„Мрежа бензинских станица премијум бренда купцима нуди висококвалитетна горива, продавнице са широким асортиманом производа намењених возачима, путницима и возилима, драјв кафе с одличним асортиманом пића и свеже хране. Румунско тржиште је оцењено као перспективно за даљи развој са око 2.500 бензинских станица (15. по броју станица у ЕУ). На локалном тржишту тренутно највећа потражња је за дизелом.“
Такође, преко свог зависног друштва, НИС Петрол Румунија, НИС тргује електричном енергијом у земљама ЕУ и на берзама електричне енергије у Словенији (БСП) и Румунији (ОПЦОМ). Електрична енергија произведена на гасном пољу Жомбољ продаје се на румунском тржишту.
Компанија НИС у Румунији забележила је добре резултате за кратко време свога постојања и рада у овој земљи. Грађани Румуније с којима смо разговарали с највећим симпатијама посматрају новог нафтног играча. Пословање НИС-а препознају и кроз друштвено одговорне пројекте кроз програм „Растућа рурална Румунија“.
То је још један изазов за НИС, посебно када се зна да је Румунија земља чија је мапа потенцијалних извора нафте и гаса премрежена истраживачким станицама компанија не само из Европе већ и из САД и Канаде.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *