Излог књиге

Харалд Харман
ТРАГОВИМА ИНДОЕВРОПЉАНА
„Evro Book“, Београд

Од неолитских степских номада до раних високих култура… Више од 3000 година се, од Индије преко Персије до Европе, говоре индоевропски језици. Одакле потиче ова језичка породица? Како и када су настале различите језичке гране? Чувени индогерманиста Харалд Харман сликовито представља оно што данас знамо о настанку индоевропских језика и култура, те њиховом раном ширењу. Аутор на упечатљив начин повезује лингвистичке чињенице с археолошким налазима и најновијим открићима из области хумане генетике и палеоклиматологије. Тако се пред нама указује задивљујућа панорама ране „индоевропске глобализације“ од краја последњег леденог доба до раних високих култура Грчке, Италије, Мале Азије, Персије и Индије.

Умберто Еко
ПРАШКО ГРОБЉЕ
„Вулкан издаваштво“, Београд

Истражујући природу лажи, непоновљиви Умберто Еко води нас у Европу 19. века, препуну мистерија и завера. Једног јутра, капетан Симоне Симонини буди се са амнезијом, све му је мутно у глави и не може да сагледа прошлост. Осетивши необично задовољство док пушта перо да клизи по хартији, он почиње да пише дневник, а ми на тај начин откривамо комплексну природу његовог идентитета: Симонини је мизантроп, генијалан фалсификатор и сарадник бројних тајних служби, човек који плете мрежу мржње и страха и учествује у стварању чувених Протокола сионских мудраца, омиљеног штива Адолфа Хитлера. Прича о овом злогласном рукопису, који је значајно утицао на настанак антисемитизма, наводи нас на то да се запитамо може ли се уопште приповедати о историји или ће истина о светском поретку ипак остати заувек сакривена? Пишући о манипулацији документима, Еко нас подсећа на то да су они попут кула од песка и да онима који их пронађу могу открити много тога о прошлим временима, али и да једини трагови њиховог постојања могу бити зрнца прашине.

Нина Савчић
ВЛАСНИК СВЕГА НАШЕГ
„Архипелаг“, Београд

Главна јунакиња добија позив који јој мења живот. Испунила јој се жеља из детињства да буде библиотекарка у институту на ободу града. Већ први радни дан указује на то да очаравајућа библиотека није место из њеног сна већ део кошмара у који улази будна. Лутајући по данима испуњеним чудним догађајима и људима, она прво покушава да сазна које је њено место у институту где се налази библиотека, али временом одустаје од одговора и почиње да клизи у свет сасвим другачији од оног који је нама близак. Прекида полако везе са особама с којима је делила живот пре уласка у институт и сасвим се предаје зачудном и заводљивом универзуму просторије са апотекарски поређаним белим књигама. Свакодневно, јунакиња пролази истим деловима града и посматра исте призоре. Она је сведок и воајер. Мало-помало, открива се да оно што је окружује представља само омоте стварних предмета. Књиге нису књиге већ само макете, кутије без страница, столови у библиотеци су сценографија, а сам институт је установа без јасне функције. У атмосфери опште несигурности и неповерења, контроле којој је подвргнута, јунакиња успева да оствари врло специфичан, али људски однос са директором института, једином особом која јој пружа заштиту, али која од ње крије важне информације. На крају, бирајући између два света која јунакињи, сваки на свој начин, покрећу анксиозности и провоцирају унутарњег прогонитеља, она се опредељује за мање опасан. Централно питање које поставља роман је питање идентитета када ништа није као што изгледа а све је потенцијално опасно.

Витoлд Гoмбрoвич
СУМАНУТИ
„Службени гласник“, Београд

Један од најзначајнијих пољских писаца у тренутку беспарице и жеље за популарношћу, непосредно пред Други светски рат, решава „предати се игри с људима“ и под псеудонимом, у наставцима, за популарне вечерње новине пише „роман за куварице“. Суманути су конспиративно дело, откривано полако и у одломцима. То је љубавни роман, који повезује низ мотива који се срећу у готским романима: тајанствени замак, с духовима, скандал у племићкој породици, опседнутост духовима, анатема – све то зачињено на савремен начин, јер је готским мотивима писац додао спиритизам, парапсихологију, шокантне тајне варшавског полусвета, убиство милионера, а уз то и спортске догодовштине.

Јувал Ноа Харари
САПИЈЕНС – КРАТКА ИСТОРИЈА ЉУДСКОГ РОДА
„Лагуна“, Београд

У Сапијенсу Харари обухвата читаву историју човечанства, од првих људских бића па до радикалних преокрета на нашем развојном путу: когнитивне, пољопривредне и научне револуције. Црпећи материјал из научних сазнања на пољу биологије, антропологије, палеонтологије и економије, Харари истражује како су токови историје обликовали наша друштва, и наше личности. Јесмо ли срећнији како је време протицало? Хоћемо ли икада успети да се ослободимо наслеђа које су нам оставили преци? И можемо ли ишта да урадимо како бисмо утицали на будућност која је пред нама? Пре стотину хиљада година на Земљи је живело најмање шест људских врста. Данас постоји само једна – хомо сапијенс. Како је наша врста успела да победи у бици за превласт? Зашто су наши преци ловци-сакупљачи удружили снаге да би градили градове и оснивали царства? Како смо почели да верујемо у богове, нације и људска права, у новац, књиге и законе; како смо пали у ропство бирократије, радног времена и конзумеризма? Како ће наш свет изгледати у будућности?