Izlog knjige

Harald Harman
TRAGOVIMA INDOEVROPLJANA
„Evro Book“, Beograd

Od neolitskih stepskih nomada do ranih visokih kultura… Više od 3000 godina se, od Indije preko Persije do Evrope, govore indoevropski jezici. Odakle potiče ova jezička porodica? Kako i kada su nastale različite jezičke grane? Čuveni indogermanista Harald Harman slikovito predstavlja ono što danas znamo o nastanku indoevropskih jezika i kultura, te njihovom ranom širenju. Autor na upečatljiv način povezuje lingvističke činjenice s arheološkim nalazima i najnovijim otkrićima iz oblasti humane genetike i paleoklimatologije. Tako se pred nama ukazuje zadivljujuća panorama rane „indoevropske globalizacije“ od kraja poslednjeg ledenog doba do ranih visokih kultura Grčke, Italije, Male Azije, Persije i Indije.

Umberto Eko
PRAŠKO GROBLJE
„Vulkan izdavaštvo“, Beograd

Istražujući prirodu laži, neponovljivi Umberto Eko vodi nas u Evropu 19. veka, prepunu misterija i zavera. Jednog jutra, kapetan Simone Simonini budi se sa amnezijom, sve mu je mutno u glavi i ne može da sagleda prošlost. Osetivši neobično zadovoljstvo dok pušta pero da klizi po hartiji, on počinje da piše dnevnik, a mi na taj način otkrivamo kompleksnu prirodu njegovog identiteta: Simonini je mizantrop, genijalan falsifikator i saradnik brojnih tajnih službi, čovek koji plete mrežu mržnje i straha i učestvuje u stvaranju čuvenih Protokola sionskih mudraca, omiljenog štiva Adolfa Hitlera. Priča o ovom zloglasnom rukopisu, koji je značajno uticao na nastanak antisemitizma, navodi nas na to da se zapitamo može li se uopšte pripovedati o istoriji ili će istina o svetskom poretku ipak ostati zauvek sakrivena? Pišući o manipulaciji dokumentima, Eko nas podseća na to da su oni poput kula od peska i da onima koji ih pronađu mogu otkriti mnogo toga o prošlim vremenima, ali i da jedini tragovi njihovog postojanja mogu biti zrnca prašine.

Nina Savčić
VLASNIK SVEGA NAŠEG
„Arhipelag“, Beograd

Glavna junakinja dobija poziv koji joj menja život. Ispunila joj se želja iz detinjstva da bude bibliotekarka u institutu na obodu grada. Već prvi radni dan ukazuje na to da očaravajuća biblioteka nije mesto iz njenog sna već deo košmara u koji ulazi budna. Lutajući po danima ispunjenim čudnim događajima i ljudima, ona prvo pokušava da sazna koje je njeno mesto u institutu gde se nalazi biblioteka, ali vremenom odustaje od odgovora i počinje da klizi u svet sasvim drugačiji od onog koji je nama blizak. Prekida polako veze sa osobama s kojima je delila život pre ulaska u institut i sasvim se predaje začudnom i zavodljivom univerzumu prostorije sa apotekarski poređanim belim knjigama. Svakodnevno, junakinja prolazi istim delovima grada i posmatra iste prizore. Ona je svedok i voajer. Malo-pomalo, otkriva se da ono što je okružuje predstavlja samo omote stvarnih predmeta. Knjige nisu knjige već samo makete, kutije bez stranica, stolovi u biblioteci su scenografija, a sam institut je ustanova bez jasne funkcije. U atmosferi opšte nesigurnosti i nepoverenja, kontrole kojoj je podvrgnuta, junakinja uspeva da ostvari vrlo specifičan, ali ljudski odnos sa direktorom instituta, jedinom osobom koja joj pruža zaštitu, ali koja od nje krije važne informacije. Na kraju, birajući između dva sveta koja junakinji, svaki na svoj način, pokreću anksioznosti i provociraju unutarnjeg progonitelja, ona se opredeljuje za manje opasan. Centralno pitanje koje postavlja roman je pitanje identiteta kada ništa nije kao što izgleda a sve je potencijalno opasno.

Vitold Gombrovič
SUMANUTI
„Službeni glasnik“, Beograd

Jedan od najznačajnijih poljskih pisaca u trenutku besparice i želje za popularnošću, neposredno pred Drugi svetski rat, rešava „predati se igri s ljudima“ i pod pseudonimom, u nastavcima, za popularne večernje novine piše „roman za kuvarice“. Sumanuti su konspirativno delo, otkrivano polako i u odlomcima. To je ljubavni roman, koji povezuje niz motiva koji se sreću u gotskim romanima: tajanstveni zamak, s duhovima, skandal u plemićkoj porodici, opsednutost duhovima, anatema – sve to začinjeno na savremen način, jer je gotskim motivima pisac dodao spiritizam, parapsihologiju, šokantne tajne varšavskog polusveta, ubistvo milionera, a uz to i sportske dogodovštine.

Juval Noa Harari
SAPIJENS – KRATKA ISTORIJA LJUDSKOG RODA
„Laguna“, Beograd

U Sapijensu Harari obuhvata čitavu istoriju čovečanstva, od prvih ljudskih bića pa do radikalnih preokreta na našem razvojnom putu: kognitivne, poljoprivredne i naučne revolucije. Crpeći materijal iz naučnih saznanja na polju biologije, antropologije, paleontologije i ekonomije, Harari istražuje kako su tokovi istorije oblikovali naša društva, i naše ličnosti. Jesmo li srećniji kako je vreme proticalo? Hoćemo li ikada uspeti da se oslobodimo nasleđa koje su nam ostavili preci? I možemo li išta da uradimo kako bismo uticali na budućnost koja je pred nama? Pre stotinu hiljada godina na Zemlji je živelo najmanje šest ljudskih vrsta. Danas postoji samo jedna – homo sapijens. Kako je naša vrsta uspela da pobedi u bici za prevlast? Zašto su naši preci lovci-sakupljači udružili snage da bi gradili gradove i osnivali carstva? Kako smo počeli da verujemo u bogove, nacije i ljudska prava, u novac, knjige i zakone; kako smo pali u ropstvo birokratije, radnog vremena i konzumerizma? Kako će naš svet izgledati u budućnosti?