Почетна / Друштво / ПОЛИТИЧКА ЗЛОУПОТРЕБА ОПТУЖБИ ЗА ШПИЈУНАЖУ

ПОЛИТИЧКА ЗЛОУПОТРЕБА ОПТУЖБИ ЗА ШПИЈУНАЖУ

У квазидржави Косово лепеза лажних оптужби против Срба проширена је и на кривично дело шпијунаже, а све у циљу застрашивања и подстицања тихог егзодуса

Властима лажне државе „Косово“ све је дозвољено када су у питању притисци на Србе и провоцирање Србије. Свуда у свету хапшење шпијуна прераста у обавештајну аферу која привлачи пажњу светске јавности, сем на „Косову“.
Хапшења обавештајаца спроводе се у тајности, уз настојање да с тим буде упознат само онај ко мора. Зашто? Из простог разлога што у контраобавештајном раду није највећи успех ухапсити и осудити шпијуна него створити услове да се он за кратко време преврбује и максимално искористи за контрашпијунажу, дезинформисање и збуњивање обавештајне службе која га је до тада користила. Тако је када је у питању обавештајни судар озбиљних држава и њихових служби. На Косову, међутим, та општеприхваћена правила не важе. Није овде циљ да се докаже шпијунажа него да се покрене и води судски процес и да се високим запрећеним казнама додатно застрашују Срби и тако натерају да оду са Косова и Метохије.

СТРАХ ОД ПОДМЕТАЊА ДОКАЗА Почетком јула косовска полиција је на прелазу административне линије према централној Србији Бела земља ухапсила и за шпијунажу оптужила Трајана Трајковића, директора Основне школе „Младен Марковић“ из Витине, и Далибора Дајића, директора Техничке школе у Врбовцу. Мора се признати да косовске власти уз помоћ својих западних ментора то вешто раде – поред познатог арсенала лажних оптужби, одабрана је нова, довољно специфична метода да привуче максималну пажњу Срба, а да као обавештајна афера не привуче пажњу светске јавности. Албанци на Космету показали су се као добри ученици када су у питању институционални притисци на Србе. Научили су од Хрвата да је много већи психолошки ефекат за покретање тихог егзодуса ако су оптужбе лажне и ако се без разлога хапсе и прогањају угледни Срби.
Оптужба којом треба да се докаже шпијунажа потпуно је смешна: „Постоји основана сумња да су Трајковић и Дајић 10. јула, на основу захтева МУП-а Србије – Координационог центра за КиМ у Врању, покушали да у Београд пошаљу документа о појединим српским званичницима у општинама Клокот и Витина“. Потпуно бесмислене инкриминације, јер ако се ради о „званичницима“, значи јавним личностима, подаци о њима треба да буду јавни и доступни најширој јавности. Смешно је и помислити да се до података о њима долази шпијунажом. Али знају они шта раде, што је већи апсурд, то је већи психолошки притисак на Србе, јер такве и сличне оптужбе се сутра могу „пришити“ сваком Србину на Космету.
Након два дана проведена у притвору, ова два угледна човека пуштена су да се бране са слободе. Тиме ствари постају још бесмисленије – значи оптужба није одбачена него остаје да замајава, оптерећује и нервира, не само њих двојицу и њихове породице него и средину у којој живе, цео српски народ на Космету, па и Србију као државу. Западни свет ће, наравно, разумети и овај, као и све друге сулуде потезе Приштине. Правдаће их тиме што „Косово“ наводно нема обавештајну и контраобавештајну службу, па стога није чудно ако лутају и греше о питању прикупљања доказа. Знамо да то није тачно и да „Косово“ има тајне службе које су ван закона и делују илегално и фантомски, а које су од свог оснивања потпуно уклопљене у јединствен албански обавештајно-безбедносни систем који обухвата Албанију, „Косово“ и западну Македонију.
Ако приштинске власти некада постигну успех па открију и ухапсе правог „српског шпијуна“ у својим редовима, он ће свакако бити Албанац. Србима одавно нису доступни подаци који би се могли подвести под некакав највиши степен поверљивости. Тек тада ће, са свог становишта, знати шта је права шпијунажа и како изгледају ваљани докази за шпијунски рад. Наравно, тај „шпијун“ ће за Србе бити сарадник који ради на разоткривању злочиначке делатности на српској територији. Овако је потпуно јасно да се тако тешким оптужбама само препадају и збуњују угледни Срби, који у шоку и чуду још не знају о чему се ради и за шта су оптужени. Пуштањем на слободу даје им се прилика да побегну у централну Србију и својим одласком подстакну и друге на исељавање, јер то и јесте прави циљ. Одбрана би била лак посао, да није подметања и када би се могло имати поверења у „косовско правосуђе“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *