Почетна / Србија / Нема назад, иза је Србија

Нема назад, иза је Србија

Битка на Паштрику

Ако су Кошаре биле Вијетнам у малом, операција „Стрела 2“ или Битка за Паштрик била је Вијетнам у великом. Требало је убити 25.000 војника Приштинског корпуса, покорити, понизити и окупирати Србију, изјавио је за „Печат“ генерал-пуковник Владимир Лазаревић

Пише Звонимир Пешић

Током агресије НАТО-а најжешћа битка одвијала се на планини Паштрик од 26. маја до 10. јуна 1999. године. Непријатељ је, после неуспелих покушаја да преко карауле „Кошаре“ учини дубљи продор у дубину Косова и Метохије, предузео операцију на Дримско-косовском оперативном правцу, са тежиштем на тактичком правцу село Погај – караула Горожуп – село Ђонај. Планирали су да преко планине Паштрик снаге тзв. Ослободилачке војске Косова и регуларне војске Републике Албаније уђу на територију Метохије, пресеку комуникацију Ђаковица–Призрен и сломе отпор Војске Југославије у првом појасу одбране. Агресор није успео јер су насупрот били браниоци који су јуначком, а одсудном одбраном осујетили планове непријатеља.

СПРЕМНИ ЗА ОДБРАНУ Све је било спремно за одбрану. Поједини правци били су затворени минским пољима. Понегде је запречавање обављено до дубине од око пет километара. Ко год да наиђе имао би проблема. Бројно стање 549. моторизоване бригаде у миру било је око 1.800 до 2.400 људи. Када су 1998. године отпочела борбена дејства, бројно стање се повећало до 3.000, па и до 4.000 људи…
„Хеликоптери типа ’апач’, који су дејствовали дуж граничне линије, врло мало су прелазили границу, негде до 500 метара. Током априла 1999. употребљавани су за гађање наших караула. Макар један хеликоптер смо оборили 1. априла у рејону карауле ’Стојановић’. Тада је НАТО забранио употребу тих хеликоптера“, казује генерал-мајор у пензији Божидар Делић, командант 549. моторизоване бригаде, и наставља: „Тог 26. маја прво је почео демонстративни напад на правцу нашег 2. моторизованог батаљона који је ’затварао’ критично велики рејон ‒ око 30 километара државне границе, од караула ’Митар Војиновић’, па закључно са караулом ’Ликен’ (укупно 6 караула), у надлежности 53. граничног батаљона. У току ноћи су се чули тенковски мотори непријатеља, клапарале су гусенице… Око пет изјутра кренуо је напад преко горожупског тактичког правца, почела је да дејствује њихова артиљерија, а отварана је и минобацачка ватра. Од четири албанска тенка која су се појавила три смо уништили, тако да се после тога тенковска јединица повукла. Са оне стране границе (од Кукса до Круме) налазило се 30.000 до 35.000 припадника шиптарско-терористичких снага, јединица 2. дивизије регуларне албанске војске (мобилисали 12.000 људи) и оперативна група ’Јастреб’ која је дошла из Немачке, а у свом саставу је имала хеликоптере типа ’апач’ и радаре за рано откривање артиљеријских положаја и других циљева.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Људски губици

Током операције „Стрела“ погинуло је 26 припадника 549. моторизоване бригаде, а око 200 их је рањено. На другој страни, у редовима тзв. Ослободилачке војске Косова, погинуло је 453 терориста, а број рањених није објављен. Процењује се да је рањено више од 2.500 Шиптара.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *