Почетна / Култура / Чему разговор о српском културном простору?

Чему разговор о српском културном простору?

Одавно већ у српској култури нисмо о овој теми имали овако широк, систематичан и организован разговор, а последњи се догодио пре више од две деценије

фото: Бранислав Лучић / Матица српска

 

Пише Драган Станић

Kултурни, научни и стручни скуп под насловом „Српски културни простор: устројство, проблеми, вредности“ организујемо с надом да ћемо обавити један изузетно важан и неопходан подухват. Одавно већ у српској култури нисмо о поменутој теми имали овако широк, систематичан и организован разговор, а последњи се догодио пре више од две деценије. Тај претходни скуп одржан је у Бијељини 29–30. октобра 1998. године, у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске, а његови резултати су изложени у зборнику радова Српски духовни простор (Бањалука – Српско Сарајево 1999, стр. 482). У овом зборнику је објављено пет поздравних речи, 25 реферата, осам дискусија и једна завршна реч, а учешћем најважнијих књижевника, научника и интелектуалаца тога доба остварени су веома високи сазнајни резултати. Од учесника тога скупа, велика већина, нажалост, више није међу живима, и то све саме стваралачке и интелектуалне громаде: Добрица Ћосић, Милорад Екмечић, Славко Леовац, Божидар Ковачек, Зоран Константиновић, Чедомир Попов, Новица Петковић, Михаило Марковић, Милош Мацура, Драган Недељковић, Светозар Кољевић, Владета Јеротић, Љубомир Тадић, Петар Мандић и др. Стога са посебним пијететом поздрављамо тројицу учесника тадашњег разговора који су данас с нама, а то су: академик Василије Ђ. Крестић, академик Гојко Ђого и академик Слободан Реметић.
Искрено се надамо да би ови разговори у Матици српској, па и зборник радова који ће из ових разговора произаћи, могли да значе добар и јак подстицај за ваљано промишљање и решавање крупних питања српске културе, па и достојанственог опстанка српскога народа. (…) Намера нам је да не само отворимо начелна, теоријска него и сасвим практична питања која са намећу у пољу различитих научних, уметничких и стручних дисциплина. Пажњу учесника скупа нисмо желели да усмеравамо ка неопходности излагања сасвим нових научних сазнања (она су пожељна, али нису неопходна) него настојимo пре свега да сагледамо какво је садашње стање на српском културном простору, како та целина функционише, у каквим су односима делови тог система, а посебно шта би у будућности било потребно да се уради како би та целина и њени делови функционисали што динамичније и што складније. Једино на такав начин моћи ћемо сопствену културну самосвест да подигнемо до нивоа који нам омогућује успешно решавање одређених питања важних за достојанствени опстанак српскога народа.
До формулације идеје о овом скупу дошло је у једном разговору угодном са министром културе Владаном Вукосављевићем и његовим блиским сарадником, песником и проучаваоцем књижевности Драганом Хамовићем. Том приликом је г. Вукосављевић питао да ли би Матица српска могла да организује скуп о српском културном простору. Мој одговор је био да би Матица не само могла него и морала тако нешто да организује и да смо за тако нешто већ савршено спремни. У свом раду, а поготово у области енциклопедистике и лексикографије, али и шире, Матица се непрекидно, и то свакодневно, суочава с тим и таквим питањима. Чак је пре нешто више од годину дана, на једној седници Управног одбора Матице српске, закључено да би такав скуп добродошао јер су се у оквиру неких пројеката појавиле извесне двоумице које је требало принципијелно разрешити. Током разговора с министром Вукосављевићем основна идеја о неопходности оваквог скупа је несумњиво потврђена, а онда се све даље развијало на основу поступака који су дуго и темељно проверавани у Матици српској и у њеном многодеценијском искуству.
Организациони одбор скупа у саставу: председник Матице српске проф. др Драган Станић, проф. др Јован Делић, проф. др Слободан Владушић, проф. др Срђан Шљукић и др Драган Хамовић, начинио је широк списак могућих учесника, али смо то учинили са свешћу да смо многе, потенцијално ваљане учеснике, и нехотично, мимоишли (…).
Осим поздравних речи на скупу ћемо имати и 63 реферата, а уз то и још бар два-три текста оних који се из неких разлога нису појавили на скупу. Најављени текстови дубоко задиру у многе ширине и сложености наше теме, па би због свега тога исказани оптимизам у погледу исхода разговора свакако имао сигуран основ. Искрено се надамо да ће овај зборник касније послужити као стални подсетник на то шта би све било неопходно учинити, какве све послове обавити да би српски културни простор, својим ваљаним устројством, исказао што мање проблема а што више својих несумњивих вредности и предности.
Део поздравне речи учесницима Скупа

* * * *

Даме и господо,

Дозволите још један мали тренутак пажње. Наш данашњи скуп је утолико ургентнији јер, нажалост, на нашем јавном, па и политичком и медијском простору не постоји довољно изграђена свест о томе колико су догађаји у сфери културе од великог, па и највећег значаја за опстанак читавог народа и целокупног друштва. У том смислу је од посебне важности чин доношења Стратегије развоја културе републике Србије од 2017. до 2027, али на тај чин се већ неподношљиво дуго чека. Већ смо имали прилике да истакнемо како је за свако организовано, цивилизовано друштво и најгора Стратегија боља од одсуства сваке стратегије. Усуђујем се да кажем да написана Стратегија представља један веома добар докуменат који би омогућио да многе ствари крену напред, па кад оне буду обављене, онда се могу доносити стратегије које ће у средиште пажње постављати нека друга и другачија питања. Због тога је и овом приликом важно рећи да је доношење ове, већ одавно написане Стратегије услов без којег не можемо напредовати, а то би се морало чинити путевима који су паметно трасирани и на којима се може сагледати које смо деонице прошли, а које нам тек предстоје.
Кључни кривац и иницијатор израде овог важног документа јесте министар културе и информација господин Владан Вукосављевић. Када је тај документ завршен ја сам г. Вукосављевићу рекао да је он тиме начинио првобитни грех који му никада неће опростити они који системски раде на томе да Срби никада не изграде чврсту културну и културолошку самосвест. Управо зато што такви људи постоје и делују, неопходно је да будемо истински делатни и да не губимо непотребно време које може паметније да буде искоришћено. Баш због свега тога, као председник Матице српске и као интелектуалац који тежи одговорном понашању, желео бих да министру Вукосављевићу јавно искажем велику реч захвалности за више крупних подухвата које је он за свога мандата предузео, а пре свега реч захвалности за чин припреме Стратегије развоја културе Републике Србије. У то име желео бих нашем драгом министру да предам Плакету коју је, у оквиру обележавања 150-годишњице пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад, Галерија Матице српске израдила 2014. године и ставила на располагање својој Матици мајци да има чиме да искаже своју реч захвалности. Ево прилике да то одиста и учинимо! Дакле, поштовани г. Вукосављевићу, хвала Вам за Ваше напоре и часно обављање посла министра културе! Пре свега се искрено надамо да ће припремљена Стратегија најзад бити усвојена и прихваћена као изузетно важан докуменат српског културног развоја! Исто тако Вам желимо много успеха и у другим доменима Вашега рада и рада министарства које водите! На многаја љета!

Један коментар

  1. Драгољуб Збиљић

    Чему може да за Србе, за њихову културу, за њихов језик и, посебно, за писмо ћирилицу може бити поучна и корисна реч овог, једног у сличном низу председника најстарије српске институције која и даанас некако траје када таг председник о српској прогањаној ћирилици каже нама пред сведоцима: #Збиљићу, нама је историја дала два пуисма и тако мораа да остане.“ Рекли смо му на то: „Нама је историја давала и честе окупације, па није морало тако даа остане“, одговорио је, надобудно, с „висине“ председника Матуице српскее данас овако: „Немам више времена за разговор.“ Није он сигурно схватио свој пораз из његовог првог указивања зашто једини Срби у Европи треба да немају своје суверено писмо у свом језику, него морају имати и друго које је наметано увек у окупацијама Срба, него је хтео рећи: „Ко сте ви да ја с вама више уопште разговарам?“.

    И сада тај мудрац има нешто да на „поучи“ о српској култури, о српском јеезику и српском писму, поготово.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *