Од романтизма до постмодерне

Са 18. међународног позоришног фестивала „Славија 2019“

Седам представа приказаних на овој театарској смотри несумњиво су обогатиле и освежиле позоришни живот Београда

Позоришни гледаоци у Београду навикли су да их сваке године на измаку зиме, почев од 9. марта, очекује међународна театарска смотра у позоришту „Славија“. Овогодишњи, осамнаести по реду фестивал био је изузетно скроман. Суделовало је тек седам позоришних трупа – из нашег региона поред једног домаћег наступила су позоришта из Бугарске и Хрватске, док су четири представе извела позоришта из Русије, Шпаније, Чешке и Грузије. На овом фестивалу, као што је познато, бира се само најбоља представа, па је ове године та титула припала Чесима – комад Непристојни према тексту Пауле Вогел и у режији Јиржија Бабека извело је Камерно драмско позориште из Прага.
Ова више него скромна програмска понуда фестивала позоришта „Славија“, условљена недостатком потребних материјалних средстава, ипак је омогућила ревносним посетиоцима да виде неколико уметнички вредних извођења међу која свакако убрајамо најпре наведену представу Непристојни из Прага, затим Загонетне варијације Ерик-Емануела Шмита у извођењу Драмског академског позоришта из Владимира (Русија), као и представу Државног драмског позоришта „Ладо Мешкишвили“ из Кутаисија (Грузија) Дуплет, начињену према комадима Аудијенција Вацлава Хавела и Још једно пред одлазак Харолда Пинтера.
Међутим, представа којом је фестивал „Славија 2019“ отворен – Не шалите се са љубављу Алфреда де Мисеа у извођењу Државног драмског и луткарског позоришта „Константин Величков“ из Пазарџика (Бугарска) – била је далеко од француског романтичнога стила и стога сматрамо да је залутала на ову фестивалску манифестацију. Иако су млади глумци с великом енергијом и у јединственом снажном замаху покушали да дочарају Де Мисеове ликове и ситуације, недостајало им је прозрачности у изразу и шармантне ведрине у опхођењу, па се може закључити да су у режији Петра Денчева приказивали драму, а не „духовиту комедију на пословицу“ – жанр који је овај списатељ довео до бриљантног савршенства. Нешто слично догодило се и с монодрамом Крвава свадба коју је приказала глумица Мариа Видал, у знатној мери искористивши балетска и пантомимска средства израза.
Трећа по реду фестивалска представа – Загонетне варијације у режији Александра Михаилова – имала је одговарајући уметнички ниво и може се означити као прави почетак ове манифестације. Тумачи Шмитове дуодраме – Николај Гороков и Анатолиј Шаљукин – успели да убедљиво дочарају сусрет новинара, који је дошао да интервјуише славнога писца, иначе изолованог усамљеника на једном острву. Њихов разговор, попут детективске приче, откриће посебан мотив новинаревог доласка: његова недавно преминула супруга некад је била пишчева велика љубав…
Представу Облак у панталонама, насталу на сцени позоришта „Деже Костолањи“ у Суботици према мотивима познате истоимене поеме великог руског совјетског песника Владимира Мајаковског и његових Десет порука о револуцији из 1909. године, због којих је одлежао десет месеци робије, поставио је редитељ Кокан Младеновић у сарадњи с драматургом Корнелијом Голи. Редитељ се ослонио на средства физичког театра и с више групних плесних сцена настојао да читаво извођење доведе у везу с нашом актуелном друштвеном стварношћу, што му је само делимично пошло за руком, упркос сценографији Марије Калабић која је отварала широк простор за плес, и шаренилу костима Марине Сремац и ефектној музици Ирене Поповић. Управо се у тако комплексним и стилски разноликим и шареним призорима загубила несрећна судбина песника револуције.
Победничка представа фестивала, драма Пауле Вогел Непристојни дело је за које је могућно рећи да је драма о драми. Наиме, овај комад инспирисан је стварним догађајима – бави се дешавањима око контроверзног праизвођења драме Бог освете пољскога писца Шолема Аша. Гледаоци су се поделили: док су једни сматрали да је у питању дело јеврејске књижевности изузетне вредности, други су га прогласили за срамотни издајнички чин. Паула Вогел на веома инвентиван начин приказује историјат извођења ове драме током више деценија почев од 1906. године, када је комад написан и читан у једном варшавском књижевном салону. И после тога, списатељица је уводила нове и нове сцене, приказујући премијеру у Берлину (у режији Макса Рајнхарта са Рудолфом Шилдкраутом у главној улози), затим описује поставку у малом јеврејском позоришту у Америци, али и бродвејску премијеру после које су продуцент и глумци били похапшени, а представа забрањена за извођење у Америци. Вогелова описује и како је тај комад приказан у јеврејском гету у Лођу за време Другог светскога рата, када је Бог освете изведен на једном тавану, да би се поново обрео у САД 1952. године. Речју, комад Непристојни говори о храбрости, жељи, љубави, части и способности да се помиримо са судбином.
Јиржи Бабек режирао је Непристојне у постмодерном стилу и маниру. Извођење на нашој сцени било је у духу стваралачког опредељења да се догодовштине око драме Бог освете прикажу са свим различитостима до којих је долазило приликом извођења тог дела у различитим срединама и временима.
Ако 18. међународни позоришни фестивал „Славија 2019“ није донео велика уметничка узбуђења, ипак је несумњиво обогатио и освежио позоришни живот Београда, који ове године не обилује уобичајеним бројем премијера.