Od romantizma do postmoderne

Sa 18. međunarodnog pozorišnog festivala „Slavija 2019“

Sedam predstava prikazanih na ovoj teatarskoj smotri nesumnjivo su obogatile i osvežile pozorišni život Beograda

Pozorišni gledaoci u Beogradu navikli su da ih svake godine na izmaku zime, počev od 9. marta, očekuje međunarodna teatarska smotra u pozorištu „Slavija“. Ovogodišnji, osamnaesti po redu festival bio je izuzetno skroman. Sudelovalo je tek sedam pozorišnih trupa – iz našeg regiona pored jednog domaćeg nastupila su pozorišta iz Bugarske i Hrvatske, dok su četiri predstave izvela pozorišta iz Rusije, Španije, Češke i Gruzije. Na ovom festivalu, kao što je poznato, bira se samo najbolja predstava, pa je ove godine ta titula pripala Česima – komad Nepristojni prema tekstu Paule Vogel i u režiji Jiržija Babeka izvelo je Kamerno dramsko pozorište iz Praga.
Ova više nego skromna programska ponuda festivala pozorišta „Slavija“, uslovljena nedostatkom potrebnih materijalnih sredstava, ipak je omogućila revnosnim posetiocima da vide nekoliko umetnički vrednih izvođenja među koja svakako ubrajamo najpre navedenu predstavu Nepristojni iz Praga, zatim Zagonetne varijacije Erik-Emanuela Šmita u izvođenju Dramskog akademskog pozorišta iz Vladimira (Rusija), kao i predstavu Državnog dramskog pozorišta „Lado Meškišvili“ iz Kutaisija (Gruzija) Duplet, načinjenu prema komadima Audijencija Vaclava Havela i Još jedno pred odlazak Harolda Pintera.
Međutim, predstava kojom je festival „Slavija 2019“ otvoren – Ne šalite se sa ljubavlju Alfreda de Misea u izvođenju Državnog dramskog i lutkarskog pozorišta „Konstantin Veličkov“ iz Pazardžika (Bugarska) – bila je daleko od francuskog romantičnoga stila i stoga smatramo da je zalutala na ovu festivalsku manifestaciju. Iako su mladi glumci s velikom energijom i u jedinstvenom snažnom zamahu pokušali da dočaraju De Miseove likove i situacije, nedostajalo im je prozračnosti u izrazu i šarmantne vedrine u ophođenju, pa se može zaključiti da su u režiji Petra Denčeva prikazivali dramu, a ne „duhovitu komediju na poslovicu“ – žanr koji je ovaj spisatelj doveo do briljantnog savršenstva. Nešto slično dogodilo se i s monodramom Krvava svadba koju je prikazala glumica Maria Vidal, u znatnoj meri iskoristivši baletska i pantomimska sredstva izraza.
Treća po redu festivalska predstava – Zagonetne varijacije u režiji Aleksandra Mihailova – imala je odgovarajući umetnički nivo i može se označiti kao pravi početak ove manifestacije. Tumači Šmitove duodrame – Nikolaj Gorokov i Anatolij Šaljukin – uspeli da ubedljivo dočaraju susret novinara, koji je došao da intervjuiše slavnoga pisca, inače izolovanog usamljenika na jednom ostrvu. Njihov razgovor, poput detektivske priče, otkriće poseban motiv novinarevog dolaska: njegova nedavno preminula supruga nekad je bila piščeva velika ljubav…
Predstavu Oblak u pantalonama, nastalu na sceni pozorišta „Deže Kostolanji“ u Subotici prema motivima poznate istoimene poeme velikog ruskog sovjetskog pesnika Vladimira Majakovskog i njegovih Deset poruka o revoluciji iz 1909. godine, zbog kojih je odležao deset meseci robije, postavio je reditelj Kokan Mladenović u saradnji s dramaturgom Kornelijom Goli. Reditelj se oslonio na sredstva fizičkog teatra i s više grupnih plesnih scena nastojao da čitavo izvođenje dovede u vezu s našom aktuelnom društvenom stvarnošću, što mu je samo delimično pošlo za rukom, uprkos scenografiji Marije Kalabić koja je otvarala širok prostor za ples, i šarenilu kostima Marine Sremac i efektnoj muzici Irene Popović. Upravo se u tako kompleksnim i stilski raznolikim i šarenim prizorima zagubila nesrećna sudbina pesnika revolucije.
Pobednička predstava festivala, drama Paule Vogel Nepristojni delo je za koje je mogućno reći da je drama o drami. Naime, ovaj komad inspirisan je stvarnim događajima – bavi se dešavanjima oko kontroverznog praizvođenja drame Bog osvete poljskoga pisca Šolema Aša. Gledaoci su se podelili: dok su jedni smatrali da je u pitanju delo jevrejske književnosti izuzetne vrednosti, drugi su ga proglasili za sramotni izdajnički čin. Paula Vogel na veoma inventivan način prikazuje istorijat izvođenja ove drame tokom više decenija počev od 1906. godine, kada je komad napisan i čitan u jednom varšavskom književnom salonu. I posle toga, spisateljica je uvodila nove i nove scene, prikazujući premijeru u Berlinu (u režiji Maksa Rajnharta sa Rudolfom Šildkrautom u glavnoj ulozi), zatim opisuje postavku u malom jevrejskom pozorištu u Americi, ali i brodvejsku premijeru posle koje su producent i glumci bili pohapšeni, a predstava zabranjena za izvođenje u Americi. Vogelova opisuje i kako je taj komad prikazan u jevrejskom getu u Lođu za vreme Drugog svetskoga rata, kada je Bog osvete izveden na jednom tavanu, da bi se ponovo obreo u SAD 1952. godine. Rečju, komad Nepristojni govori o hrabrosti, želji, ljubavi, časti i sposobnosti da se pomirimo sa sudbinom.
Jirži Babek režirao je Nepristojne u postmodernom stilu i maniru. Izvođenje na našoj sceni bilo je u duhu stvaralačkog opredeljenja da se dogodovštine oko drame Bog osvete prikažu sa svim različitostima do kojih je dolazilo prilikom izvođenja tog dela u različitim sredinama i vremenima.
Ako 18. međunarodni pozorišni festival „Slavija 2019“ nije doneo velika umetnička uzbuđenja, ipak je nesumnjivo obogatio i osvežio pozorišni život Beograda, koji ove godine ne obiluje uobičajenim brojem premijera.