Излог књиге

Џулија Енас
АНТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА
„Лагуна“, Београд

Када је почела љубав античких мислилаца према мудрости, коју сада препознајемо као филозофску? Како је та традиција настала? Шта су антички филозофи мислили о сукобу разума и емоција у човеку? Има ли неких тема које су заокупљале античке филозофе а које не дотичу савремене? Шта можемо да научимо из размишљања античких филозофа? Како се прихватање античке филозофије мењало током времена? Да ли је западна традиција истицања значаја разума, наслеђена од античке филозофије, умањила утицај других филозофских традиција на Западу? Почетке античке филозофије можемо да пратимо од шестог века старе ере и она траје све до пропасти Западног римског царства и пада Византијског царства. Ауторка се усредсређује на важне одлике ове филозофије, представља дебате вођене у античко доба, обрађује мноштво тема које су покретали тадашњи филозофи и стилове њихових размишљања, излажући основне принципе античке филозофије као актуелну и живу мисао која и данас има своју вредност.

Душан М. Бабац
ПЕТАР I – КРАЉ ОСЛОБОДИЛАЦ
„Evro Book“, Београд

Монографска публикација представља политичко-историјску анализу околности које су пратиле живот и владавину једне од најистакнутијих и најсветлијих фигура српске историје, краља Петра Првог Карађорђевића. Аутор полази од закључка да је о човеку који је оставио дубок траг у новијој историји Србије релативно мало писано. Ослањајући се на поуздану архивску грађу и радове угледних домаћих аутора, и пре свега на објективно и чињенично сагледавање историјског контекста, аутор настоји да створи поуздану слику о његовом детињству и младости, школовању, животу у емиграцији, материјалном положају, духовним тежњама, политичким схватањима. 

Вилијам Клингер, Денис Куљиш
ТИТОВ ТАЈНИ ИМПЕРИЈ
„Службени гласник“, Београд

Какав је, напокон, Тито у „Титовом тајном империју“? Према речима Радивоја Цветичанина, Титов лик каквим га је Куљиш направио има историјске габарите споља, и све црте једног ингениозног мрачног владара изнутра. Овај Тито овде у Куљишовој лабораторији – сурвајвер, човек акције, авантурист, џентлмен, вођа ганга терориста и револуционара, менаџер фирме, Москвин дисидент, војсковођа, државник, диктатор, светски човек, пре свега и после свега Стаљинов агент – приказао се давних осамдесетих у Звездара театру, у лику Воје Брајовића, и у комаду Жака Поповића „Пазарни дан“, као скица која ће једнога дана бити разрађена. Тај је дан, ево, дошао. Окретан, интелигентан, нешто између пробисвета, пустолова, револуционара и месије, са златним прстењем на рукама, то је био лик с којим је – уз садејство Дедијерових „Прилога за биографију“ – почела демонтажа мита. Тито је своју „тајну империју“ освајао далеко лакше него Цезар своју – једним јединим бродом, легендарним „Галебом“ – с мање жртава него Наполеон, с мање напора него Ханибал, с више лукавства него што га је показивао Александар Македонски! Куљиш наводи једног западног аутора који је Тита прикључио овим великим мајсторима историје, верујем зато да покаже сву патологију Титовог подухвата, којему није било лека.