Почетна / Култура / Мрачно светло глобалистичке антиутопије

Мрачно светло глобалистичке антиутопије

Пише МАРКО ТАНАСКОВИЋ

Један од романа који су обележили годину за нама свакако јесте Black Light Миомира Петровића, мрачна антиутопијска прича о Београду из не тако далеке будућности, о Београду под окупацијом безличног и бирократизованог, глобалистичког поретка

У роману Black Light Миомира Петровића државе више не постоје, сваки облик суверенитета, и националног и личног, укинут је, а свет је подељен на кантоне и квартове под управом исте немилосрдне глобалне, централизоване власти. Као и сви велики градови под влашћу Поретка, футуристички Београд налик је малом Вавилону, мултикултурна и егзотична мешавина различитих народа и раса, што је последица присилних и добровољних миграција које су у потпуности измениле структуру локалног становништва. Главни јунак романа, неименовани бивши научник специјализован за испитивање светлости и бивши герилац глобализованог покрета отпора, познат под конспиративним надимком Ласица, живи на територији дорћолског кварта, недалеко од Бајлонијеве пијаце, након што је положио оружје у борби против Поретка и за казну изгубио већину својих „грађанских права“ (укључујући и право на запослење и неограничено кретање) и био раздвојен од своје супруге и ћерке, које су интерниране далеко од њега на територији некадашње Данске.

ИЗМАШТАНА А ОСТВАРИВА РЕАЛНОСТ Прича почиње мистериозном смрћу непознате жене на малом тргу између улица Булевара деспота Стефана, Гундулићевог венца и Цариградске, а тај догађај повезаће шест особа, шест комшија и „квазисведока“ инцидента, кроз чије болно личне исповести и теорије о догађају Петровић вешто и минуциозно дочарава суморни свет своје антиутопије. Паралелно градећи заплет око истраге о смрти покојне жене и Ласичиних сећања на дане проведене у борбама по Шпанији и Грчкој у униформи Ослободилачког фронта, Петровић даје контуре и обрисе једне убедљиво измаштане реалности која, како ствари сада нажалост стоје, има велике шансе да нам се свима оствари.
Петровићева визија будућности далеко је ближа Орвеловом политички тоталитарном моделу из 1984. него Хакслијевом научнорационалном и хармоничном из Врлог новог света. Такође, за разлику од Пекића, који се у 1999. прибојавао нуклеарне катаклизме и канибализма који би након тога уследио, Петровић, поново попут Орвела, предвиђа ратове будућности који се и даље воде конвенционалним оружјем, борбом „прса у прса“ на различитим меридијанима и паралелама планете. На геополитичком плану, Петровић пројектује постојање једног глобалног Поретка, који контролише већи део Европе и Северне Америке, насупрот кога стоји глобални покрет отпора, оличен у Комитету, који обједињује левичаре, десничаре и анархисте, под чијом контролом се налазе делови Латинске Америке, Северне Америке, Магреба и Леванта. Трећа велика сила, Руско царство, којим влада новопроглашени цар Иван Крусанов, подељена је на три губерније које обухватају огромни евроазијски простор од Северне Европе преко централне Русије до Анкаре и Дамаска на југу, односно Ирана, Пакистана и Авганистана на истоку. Ту је такође и Исламски калифат који влада у Африци (осим Магреба), Арабији и Индији.
У овако постављеној глобалној расподели моћи и међународном оквиру, Петровић на интимном плану конструише имагинарни микросвет свакодневице својих јунака у којима углавном доминирају стрепња и оскудица, сумња и страх. Описана атмосфера наликује једном џиновском логору у коме су грађани под сталним надзором различитих јединица полиције и дронова који снимају сва дешавања на улицама и у становима грађана. Ментална контрола и испирање мозгова врши се преко телевизијских пријемника које грађани по закону морају да држе укључене одређени број сати дневно како би примали пропагандне информације и поруке које им шаље свемоћни Поредак. Уметност је, као декадентна и бунтовна разбибрига, углавном елиминисана, а малобројни траже носталгичну утеху и надахнуће у кино-пројекцијама старих филмова и грамофонским плочама давно заборављених аутора попут Леонарда Коена које их подсећају на боље дане.

НАЈБОЉИ ОД СВИХ СВЕТОВА За разлику од повлашћених елита Поретка које живе у изобиљу, већина становништва преживљава на апсолутном минимуму основних животних намирница, у виду следовања које се дели на поене и картице, јер је папирни новац одавно постао ствар прошлости. Многи допунске приходе обезбеђују захваљујући организованом лову на лабудове, који су у одсуству индустријског загађења преплавили обале река, а чије се месо сматра великим деликатесом на трпезама аристократије Поретка. Иако је религија званично укинута, а већина цркава служи као принудни смештај за бескућнике, избеглице и друге невољнике, многи очајни грађани, који траже бекство из овог „најбољег од свих могућих светова“, ипак и даље зазиру од самоубиства као верског табуа, па цвета посебна нова професија, тзв. „шишмиша“, неморалних људи који убијају за новац оне који не желе или не смеју да дигну руку на себе.
Овакав тип антиутопијских, футуристичких романа обично се пише када аутор жели да, кроз жанровске конвенције и песимистички пројектовану будућност, проговори о горућим проблемима садашњости. Као озбиљан интелектуалац и плодан писац који се кроз читав свој стваралачки опус превасходно бавио питањима идентитета у глобалним и локалним, историјским превирањима, Петровић нас овом књигом недвосмислено упозорава на опасност од тоталитарних, наднационалних и корпоративних глобалистичких пројеката који нам, уместо наших традиционалних националних, верских и културних вредности и идентитета, намећу потрошачке „сурогате идентитета“ и новодопске вредности које слабе и разбијају заједнице и мало-помало нас уводе у ментално и духовно, а на крају и огољено физичко ропство. Тешко је очекивати да ће другосрбијанством и глобализмом задојени жири НИН-ове награде препознати и наградити ванредни друштвени значај и неоспорну уметничку вредност Петровићеве прозе, али смо апсолутно сигурни да ће овај роман трајати и да ће се тек пажљиво читати у временима која долазе, било као пророчка најава будуће катастрофе или као упутство за развијање глобалне стратегије отпора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *