Почетна / Дух времена / Довиђења у следећем рату, ипак

Довиђења у следећем рату, ипак

Како је пацифистичка бајка претварана у најподмуклијег ратног хушкача

Крај рата. Пуцњава у знак великог славља. Два партизана секу пршут и сећају се скоре смрти друга, шпанског борца. „Видео је далеко. Негде скроз на другу страну. Још увек не могу да верујем да га нема.“ Смешак, лист пршута на сечиву. „Знаш шта су биле његове последње речи?“ Упитан поглед. „Довиђења, у следећем рату!“ Слављеничка пуцњава пролама небо. Одједном два куршума пробише кошуљу на грудима борца који сече пршут. Поглед који се гаси: „И ја сам добио своје.“

ПОГЛЕД НА ДРУГУ СТРАНУ Жика Павловић је „Довиђења у следећем рату“ снимио пре четврт века. Филм интелектуални есеј. Рат као људска судбина. Изнад идеологија и људских моћи. „У сваком од нас рат живи и даље. Стари рат може букнути сваког тренутка, желели ми то или не.“ Екран препун светлости и сенки, људских суровости и љубави. Филм се може наћи на интернету. Кад погледате, јасно је да данас у филмској индустрији за Жику посла било не би. Можда на месту портира у Филмском центру. Не би умео да снима плитке филмове. А ови његови би били неподношљиви. Не, нису то досадна интелектуална наглабања. Напротив. Али то и јесте проблем.
Сећам се Жике Павловића пред његов „следећи рат“, деведесетих. Занесено је причао о сукобу кристалних и аморфних цивилизација. Интервју за НИН се радио данима. Долазио је у редакцију раскопчан и са грашкама зноја на чела. Нисам сигуран да смо успели да и приближно забележимо ту драму човека који је „видео на другу страну“. Нисам сигуран да је он смисао приче пратио у својим исказима, или га је тражио у нашим разрогаченим погледима и неспретним питањима.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *