Почетна / Колумне / Зона сумрака – РАЗРОКО АУТОНОМАШТВО

Зона сумрака – РАЗРОКО АУТОНОМАШТВО

Прослава стоте годишњице присаједињења Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији поново је била повод војвођанским аутономашима за пљување по српству и Србији, али и да нам покажу колико су им аргументи сакати

Дан пре обележавања века од присаједињења, 24. новембра, неколико војвођанских градова облепљено је плакатима групе менталних пубертетлија окупљених у нечему што се назива „Млада Војводина“ с поруком „После сто година и Хонг-Конг је рекао довиђења“, правећи паралелу између повратка овог града и истоименог региона 1997. под окриље Кине после стогодишње британске управе (истине ради, Британци су Хонгконгом владали мало дуже од 150 година пошто су га окупирали после Првог опијумског рата 1842, али је та окупација легализована тек 1898, потписивањем споразума с династијом Ћинг) и обележавања стоте годишњице, вероватно, „окупације“ Војводине. У реду. Само, ако је Србија Велика Британија од које Војводина треба да се отргне попут Хонгконга, ко је онда Кина којој би требало да се врати, пошто Хонгконг данас није независна држава? Ко је то истински власник Војводине? Како је могуће да некоме оваква глупост падне на памет?! То, међутим, постаје јасно када се мало загледа у личности људи окупљених у „Младој Војводини“. О њиховом карактеру и менталном склопу (а вала и здрављу) врло сликовито говори разговор који је с њима водио новинар агенције „Бета“ пре неколико година. По његовом сведочењу, до представника ове „организације“ с врло маштовитим конспиративним именима „Брка“ и „Црни“ није било лако доћи – два дана пошто им је послат мејл позвали су са скривеног броја телефона и „инструкције о виђању изрекли на конспиративан начин“, а разговор „условили потпуном анонимношћу и захтевом да у тексту не буде детаља који би на било који начин могли да открију њихов идентитет и идентитет њихових ’другова’, а фотографисање и снимање, наравно, није долазило у обзир“. Какав комплекс више вредности зачињен манијом гоњења, као да се ради о Карлосу Шакалу, а не двојици највероватније згубидана са Пејићевих салаша интересантних само мами, тати и сајту „Аутономија“, који редовно извештава о њиховим „активностима“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *