Почетна / Култура / Андрић у проклетој авлији

Андрић у проклетој авлији

Аутор монографије је себи поставио прецизан, али замашан задатак, да потанко испита дискурс који се деценијама одржава и варира, а чији заступници теже да за свој пренапрегнути конструкт прибаве, осим политичке, још и академску легитимацију

Статус канонског писца наше модерне прозе није само књижевно питање. Нарочито у постјугословенском културном контексту који упорно загађују политички мотивисане ревизије, смутна претумачења, преотимања и чисти фалсификати. Иво Андрић, светски експониранo име српске књижевности, као стваралачки врх, мајсторска и умна парадигма одавно представља неугодног сведока за стране што би да промене исходе битака из прошлости, сведока чији споменик ваља изнова срушити у криву Дрину, зелену и запењену.
Све те ванкњижевне аспекте, отворене и притворне стратегије, имао је у виду Зоран Милутиновић обликујући монографију Битка за прошлост, чији је поднаслов Иво Андрић и бошњачки национализам. Подухватио се Андрићеве одбране и заштите од негаторског дискурса који лик великог и мудрог писца деформише до чудовишних размера. Аутор је себи поставио прецизан, али замашан задатак, да потанко испита дискурс који се деценијама одржава и варира, а чији заступници теже да за свој пренапрегнути конструкт прибаве, осим политичке, још и академску легитимацију. Научно обзиран, несклон олаким уопштавањима, из описаног бошњачког дискурса о Андрићу поименце изузима оне ауторе Бошњаке који, за разлику од разматраних, не практикују „комотан однос према чињеницама и доказима, мишљење које је у супротности са логиком и тумачење које не мисли да је на било који начин обавезано оним што се тумачи“ (18).

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *