Почетна / Колумне / Репати кад ћете нам крепати

Репати кад ћете нам крепати

У Независној Држави Хрватској и међу „Хрватима“ стихови у којима се руже Срби ником нису сметали. То не чуди. Чуди што изгледа не сметају ником ни у Београду

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ИЗ ПЕРА БЕЊАМИНА КАЛАЈА Обичан свет, али и већина „елите“ верује да се прошлост не понавља, да се злочини неће поновити, јер „данас је друго време“ у односу на прошло, које је опет било неко „друго време“ за злочине учињене у некој другој прошлости.
Нажалост, многи заборављају основно правило: Некажњени злочин ће се поновити! Некажњени злочинац ће злочин поново учинити! Старе истине се увек обију о главу свима, који пред њима затварају очи или се праве да не виде најаву нових злочина; да не чују ратни хук који тутњи са свих страна, али је за нас, Србе, најважнији тутањ из најближег комшилука одакле је за нас, православне Србе, увек и долазио.
Песму Аој Срби репати кад ћете нам крепати певали су, боље рећи узвикивали, ђаци римокатоличке вере из неког разлога названи „Хрвати“ одмах по анексији Босне 1908. године. У ондашњим школама које су заједно похађали ђаци муслиманске, римокатоличке и православне исповести, на школским одморима су је римокатолици певали православним Србима.
По неким изворима песмица је настала у режији господина Бењамина Калаја, аустроугарског управитеља Босном од 1882. године. Знајући врло добро српски језик, схватио је да Срби воле да многе ствари исказују кроз стихове, пословице, изреке. Уз материјална средства царског Беча и Ватикана, уложио је снагу у измишљање нових стихова и изрека, не либећи се ни фалсификата родољубиве народне поезије. Тако је почело, са Срби репати, а данас се пева мали Србин трчи пољем, а ја јурим да га кољем. У Независној Држави Хрватској и међу „Хрватима“ стихови ником не сметају. Изгледа да не сметају ником ни у Београду.
Нису само стихови у питању. Има разних говора, али и деловања о којима се у школама није учило. Некад ради братства-јединства, а данас вероватно што професори и наставници мало шта знају о том времену. Већина верује да је Комесаријат за избеглице из НДХ-а формиран у априлу месецу 1941. године, у време владе Милана Недића, са циљем да се обезбеди смештај прогнаних и побеглих Срба из усташије. Нажалост, стварност је другачија.

ЕКУМЕНИЗАМ ЗА НАИВНЕ Формирањем бановине Хрватске 1939. године почео је прогон и бежанија Срба из области које су биле под управом бана Шубашића. Некако у исто време Мачек, потпредседник владе Краљевине Југославије, учествује у формирању одреда „Грађанске заштите“, данас би се рекло паравојних јединица, чији је циљ у почетку био застрашивање и убијање угледних, а касније и свих православних Срба. У новинама које су се звале „Сријемски Хрват“ 31. августа 1940. године пише следеће: „Оснутак Бановине Хрватске значи прву степеницу, то јест почетак остварења народног програма.“ Богу хвала, те су књиге, енциклопедије и штампа из тог периода и времена НДХ сачуване, па се многе ствари не могу сакрити. Логично, од онога који те ствари жели да зна.
Сви злочини над православним Србима се врше уз прећутни благослов Ватикана. Папске и кардиналске очи су слепе а уши глуве за прогон и убијање Срба. Зато и данас сви православни, а поготову Срби и Руси морају бити на опрезу. Све приче о сарадњи, пријатељству, хришћанској љубави, екуменизму су само шарена лажа за наивне.
Екуменизам је данас само синоним за унијатизам, односно унијаћење. Нема другог циља двоглава (има ли ико смелости да објасни светогрђе Божје са двојицом живих папа) ватиканска курија од како се у 11. веку развела од небеса, како је то сликовито и тачно описао Свети владика Николај Велимировић.
Као што су римокатолички колонизатори бацали ђинђуве и перлице домороцима на америчком континенту, тако данас слатким речима покушавају да омаме православне. Лепо блеји, али се рђаво музе, записао је протојереј Милисав Д. Протић у збирци Јеличанке дајући објашњење за особу која се прави добром, а рђава је. Ристо Одавић је записао: Ко се боји истине, слабо стоји на ногама! (Народне пословице, Архив Србије, 2018).
Народ је мудрост сакупио и сачувао. За своје потомке. Да знамо с ким имамо посла. Не одбацујмо олако вековно искуство.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Будимо на страни божјег човека Арноа Гујона. Чувајмо Републику Српску.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *