Repati kad ćete nam krepati

U Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i među „Hrvatima“ stihovi u kojima se ruže Srbi nikom nisu smetali. To ne čudi. Čudi što izgleda ne smetaju nikom ni u Beogradu

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.

IZ PERA BENJAMINA KALAJA Običan svet, ali i većina „elite“ veruje da se prošlost ne ponavlja, da se zločini neće ponoviti, jer „danas je drugo vreme“ u odnosu na prošlo, koje je opet bilo neko „drugo vreme“ za zločine učinjene u nekoj drugoj prošlosti.
Nažalost, mnogi zaboravljaju osnovno pravilo: Nekažnjeni zločin će se ponoviti! Nekažnjeni zločinac će zločin ponovo učiniti! Stare istine se uvek obiju o glavu svima, koji pred njima zatvaraju oči ili se prave da ne vide najavu novih zločina; da ne čuju ratni huk koji tutnji sa svih strana, ali je za nas, Srbe, najvažniji tutanj iz najbližeg komšiluka odakle je za nas, pravoslavne Srbe, uvek i dolazio.
Pesmu Aoj Srbi repati kad ćete nam krepati pevali su, bolje reći uzvikivali, đaci rimokatoličke vere iz nekog razloga nazvani „Hrvati“ odmah po aneksiji Bosne 1908. godine. U ondašnjim školama koje su zajedno pohađali đaci muslimanske, rimokatoličke i pravoslavne ispovesti, na školskim odmorima su je rimokatolici pevali pravoslavnim Srbima.
Po nekim izvorima pesmica je nastala u režiji gospodina Benjamina Kalaja, austrougarskog upravitelja Bosnom od 1882. godine. Znajući vrlo dobro srpski jezik, shvatio je da Srbi vole da mnoge stvari iskazuju kroz stihove, poslovice, izreke. Uz materijalna sredstva carskog Beča i Vatikana, uložio je snagu u izmišljanje novih stihova i izreka, ne libeći se ni falsifikata rodoljubive narodne poezije. Tako je počelo, sa Srbi repati, a danas se peva mali Srbin trči poljem, a ja jurim da ga koljem. U Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i među „Hrvatima“ stihovi nikom ne smetaju. Izgleda da ne smetaju nikom ni u Beogradu.
Nisu samo stihovi u pitanju. Ima raznih govora, ali i delovanja o kojima se u školama nije učilo. Nekad radi bratstva-jedinstva, a danas verovatno što profesori i nastavnici malo šta znaju o tom vremenu. Većina veruje da je Komesarijat za izbeglice iz NDH-a formiran u aprilu mesecu 1941. godine, u vreme vlade Milana Nedića, sa ciljem da se obezbedi smeštaj prognanih i pobeglih Srba iz ustašije. Nažalost, stvarnost je drugačija.

EKUMENIZAM ZA NAIVNE Formiranjem banovine Hrvatske 1939. godine počeo je progon i bežanija Srba iz oblasti koje su bile pod upravom bana Šubašića. Nekako u isto vreme Maček, potpredsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, učestvuje u formiranju odreda „Građanske zaštite“, danas bi se reklo paravojnih jedinica, čiji je cilj u početku bio zastrašivanje i ubijanje uglednih, a kasnije i svih pravoslavnih Srba. U novinama koje su se zvale „Srijemski Hrvat“ 31. avgusta 1940. godine piše sledeće: „Osnutak Banovine Hrvatske znači prvu stepenicu, to jest početak ostvarenja narodnog programa.“ Bogu hvala, te su knjige, enciklopedije i štampa iz tog perioda i vremena NDH sačuvane, pa se mnoge stvari ne mogu sakriti. Logično, od onoga koji te stvari želi da zna.
Svi zločini nad pravoslavnim Srbima se vrše uz prećutni blagoslov Vatikana. Papske i kardinalske oči su slepe a uši gluve za progon i ubijanje Srba. Zato i danas svi pravoslavni, a pogotovu Srbi i Rusi moraju biti na oprezu. Sve priče o saradnji, prijateljstvu, hrišćanskoj ljubavi, ekumenizmu su samo šarena laža za naivne.
Ekumenizam je danas samo sinonim za unijatizam, odnosno unijaćenje. Nema drugog cilja dvoglava (ima li iko smelosti da objasni svetogrđe Božje sa dvojicom živih papa) vatikanska kurija od kako se u 11. veku razvela od nebesa, kako je to slikovito i tačno opisao Sveti vladika Nikolaj Velimirović.
Kao što su rimokatolički kolonizatori bacali đinđuve i perlice domorocima na američkom kontinentu, tako danas slatkim rečima pokušavaju da omame pravoslavne. Lepo bleji, ali se rđavo muze, zapisao je protojerej Milisav D. Protić u zbirci Jeličanke dajući objašnjenje za osobu koja se pravi dobrom, a rđava je. Risto Odavić je zapisao: Ko se boji istine, slabo stoji na nogama! (Narodne poslovice, Arhiv Srbije, 2018).
Narod je mudrost sakupio i sačuvao. Za svoje potomke. Da znamo s kim imamo posla. Ne odbacujmo olako vekovno iskustvo.
Molimo se za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića, kapetana Dragana. Molimo se za zdravlje Asanža. Pomozimo našoj braći i sestrama koji žive na Kosovu i Metohiji. Budimo na strani božjeg čoveka Arnoa Gujona. Čuvajmo Republiku Srpsku.