Почетна / Оглашавање / ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ НА 57. ОКТОБАРСКОМ САЛОНУ

ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ НА 57. ОКТОБАРСКОМ САЛОНУ

Током 6 недеља у 5 изложбених простора, од 15. септембра до 28. октобра 2018. године 57. Октобарски салон: Чудо какофоније посетило је преко 40.000 посетилаца из целог света. У оквиру Салона приређено је преко 40 пратећих програма, укључујући разговоре са уметницима, тематска и кустоска вођења кроз поставку – реализована у сарадњи са стручњацима у области културе и визуелне уметности, радионице за децу и младе, филмски програм итд.

Изложба је била постављена у пет простора у ужем центру Београда и то у Културном центру Београда (Галерија Артгет, Ликовна галерија, Галерија Подроом), у згради Музеју града Београда, Галерији Ремонт, У10 уметничком простору, као и у Галерији Српске академије наука и уметности. На изложби је учествовало 72 уметника и уметнице из целог света, а сарадња остварена са Балкан Пројецтс донела је и посебан догађај који је био посвећен перформансу.

О награди 57. Октобарског салона одлучивали су чланови жирија који су радили у саставу: Јан Фабр (председник), уметник, писац, редитељ и кореограф, Илариа Марота, један од оснивача и главна уредница часописа “ЦУРА” и кустоскиња и Драган Јовановић Данилов, књижевник, есејиста и ликовни критичар. Након одлуке Одбора 57. Октобарског салона да буду додељене две награде, жири је одлучио да награде буду додељене Маргерит Имо и Нини Ивановић, уметницама исте генерације, које на њиховом уметничком путу карактеришу јасно дефинисан правац и идентитет.

Маргерит Имо је студирала на Академији за дизајн у Ајндховену и на Краљевском колеџу уметности у Лондону, где је 2011. магистрирала дизајнерске интеракције. Њен рад је представљен на бројним самосталним и групним изложбама у светским галеријама и музејима, међу којима: Тејт Британија (Лондон), Пале де Токијо (Париз), Центар савремене уметности Ноттингхам Цонтемпорарy, Версајски дворац, Хаус Конструктив (Цирих), Хигх Лине (Њујорк), Манифеста11 (Цирих), Павиљон Сцхинкел (Берлин), Центар савремене уметности ТБА21 Тхyссен-Борнемисза (Беч), Музеј модерне уметности (Њујорк) и Галерија Хаywард (путујући пројекат). Њен рад је тема многих разговора и публикација на међународном нивоу. Добитница је, међу осталим, и Циришке награде за уметност 2017. године. Гостује као предавач на школи Опен Сцхоол Еаст у Маргејту и на Колеџу за уметност и дизајн (ХЕАД) у Женеви. Нина Ивановић је дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду, одсек Сликарство, 2010. Била је члан и излагач у оквиру организације нКА / ИЦА (Независна културна асоцијација / Индепендент Цултурал Ассоциатион) током 2006–2010, а од 2012. са још шесторо колега оснива и води Уметнички простор У10. Два пута је награђивана за цртеж – 2009. наградом за цртеж ФЛУ и 2014. првом наградом из Фонда Владимира Величковића. Током три месеца 2013/14. била је на резиденцијалном програму у Гло’Арт центру у Белгији и 2017. године месец дана је провела у Базелу на резиденцији Куцкуцкс Нест. У свом раду се бави свакодневицом преко различитих медија попут цртежа, фотографије и жичаних инсталација.

Награда Културног центра Београда на 57. Октобарском салону, која подразумева одржавање самосталне изложбе у  једном од галеријских простора Културног центра Београда једногласно се додељује уметничком пару Еви Котјатковој и Доминку Лангу (Чешка),  за рад У соби је двоје.  Жири Награде радио је у саставу: Мирослав Карић (председник),  историчар уметности и кустос у Галерији Ремонт, Светлана Петровић,  кустоскиња Ликовне галерије Културног центра Београда и Зорана Ђаковић Миннити, координаторка међународне сарадње и програма галерије Подроом у Центру. Будући да се овог пута награда додељује  уметничком пару односно уметнику и уметници који поред заједничких пројекта имају запажене самосталне стваралачке опусе Награда ће бити реализована по први пут у два излагачка простора у Културном центру Београда,  Ликовној галерији и Галерији Подрум у 2020.

Еву Котјаткову занимају различитост, емпатија и дељење, као и дисциплина, норме и структура моћи које окружују, обликују или деформишу појединца. Често се фокусира на ситуацију група или појединаца који су из различитих разлога искључени, дискриминисани, ућуткани. Доминик Ланг је вајар који од самог почетка своје уметничке карије размишља о начину на који се уметнички радови представљају, узимајући у обзир историју изложеног рада, његов друштвени, политички и економски контекст, као и архитектуру у коју је смештен. Ланг сматра да изложбени простори не треба да буду само (неме) кулисе, већ елементи који играју активну улогу у перцепцији уметничког дела и формулацији његовог значења.

Културни центар Београда са задовољством најављује да је око осамдесет радова из колекције Октобарски салон проглашено за културно добро, међу којима су радови неких од најзначајнијих домаћих и иностраних уметника (Ана Адамовић, Александрија Ајдуковић, Радош Антонијевић, Мрђан Бајић, диСТРУКТУРА, ДОПЛГЕНГЕР, Јан Фабр, Ана Хушман, Јамездин, Горанка Матић, Паула Мухр, Владимир Николић, Тања Остојић, Аника Стром, шкарт, Раша Тодосијевић, Зоран Тодоровић, Милица Томић, итд). Културни центар Београда је формирао Колекцију Октобарски салон подстакнут чином белгијског уметника Јана Фабра који је, по завршетку 52. Октобарског салона на којем је излагао, свој рад „Сам свој покрет” (И ам а оне ман мовемент) поклонио управо Културном центру Београда. Колекцију чине радови уметника афирмисаних у нашој земљи и иностранству који су учествовали на међународним изложбама Октобарског салона од 2004. године и који су даривали по један или више својих радова. Намера је да се колекција увећава не само поклонима уметника већ и откупима јер на тај начин би се и карактер саме колекције (разноврсност и објективна прегледност) обогаћивао.

Овогодишњи 57. Октобарски салон: Чудо какофоније подржали су Секретаријат за културу града Београда, Министарство културе и информисаности, као и генерални покровитељ НИС. Као друштвено-одговорна компанија, НИС кроз подршку коју пружа културним манифестацијама као што је Октобарски салон, улаже у образовање и младе, док истовремено доприноси афирмацији културних вредности. Свесна чињенице да је култура душа сваког друштва, НИС подржава иницијативе које су усмерене на развој и унапређење културе као једног од стратешких циљева које компанија реализује под слоганом „Будућност на делу“.  

Подршку су пружили и ЕПСОН, Аеродром Никола Тесла, Амбасада САД у Београду, Амбасада републике Кореје, Амбасада Француске, Амбасада Швајцарске, Француски институт у Београду, Про Хелветиа, Инфо Медиа Гроуп, БУМ, Србијашуме итд.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *