Почетна / Свет / „Академски капиталисти“ и судар научних елита

„Академски капиталисти“ и судар научних елита

Сукоб научних елита догађа се као последица појаве „академског капитализма“, тј. прихватања и ширења комерцијалних пракси у сфери научних истраживања, али и начина финансирања научних пројеката, што се пренело и на однос према глобализацији и националној држави и националном идентитету

Научници који нису прихватили „академски капитализам“ (глобализацију) третирају се као „непријатељи друштвеног благостања“, што је синтагма слична оној коришћеној и између 1940. и 1980. године.

КОМЕРЦИЈАЛИЗАЦИЈА ОБРАЗОВАЊА Ово схватање је полазило од тога да наука и високо образовање представљају благо које се не може спустити на комерцијални ниво и да је власништво свих, јер и настаје финансирањем из државног буџета. Међутим, осамдесетих година прошлог века догодио се преокрет узрокован прихватањем „Беј–Доловог закона“ у САД (названог по његовим ауторима, сенаторима Бирчу Беју из Индијане и Бобу Долу из Канзаса), којим је универзитетима и појединцима омогућено да присвајају резултате истраживања урађених на рачун државног буџета. Овај закон послужио је као образац за даље ширење сличних решења по свету. Потом је уследила убрзана комерцијализација универзитетског образовања, чија је главна последица појава малобројне, али утицајне класе „академских капиталиста“, који су умели или били довољно безобразни да искористе дату шансу у циљу личног богаћења. „Академски капиталисти“ су истовремено постали „информативно-научна фракција транснационалне капиталистичке класе“ која је хвалила глобализацију, јер им је омогућила приступ транснационалном капиталу. Истовремено, ови „академски капиталисти“ су због похлепе за новцем занемарили не само основне етичке принципе, него су и научно-образовне и националне интересе у потпуности одбацили, сводећи универзитетско образовање и науку на профит (и друге материјалне и хедонистичке вредности) што је морало, пре или касније, довести до конфликта научних елита.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *