Питање за озбиљну расправу

Пензионери засад не морају, јер су у већини случајева сексуално несврстани, доказивати пред поштаром или у банци шта су били док су радили. У будућности можда. Не верујете?

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије умире од рака. Нико не одговара.

„Мени је важно да људи знају шта сам желео у једном тренутку, шта смо могли да остваримо, па нека цене за 30 и 40 година јесам ли био у праву“, рече врховна власт у држави Србији, која иначе од народа, грађана и оно мало сељака што још преживљава, тражи да се одрекне митова и прошлости и с радошћу гледа у будућност. Не цркни магарче до зелене траве, давно су записали наши мудри преци, Срби, којих би данас по препоруци власти требало да се одрекнемо.
[restrict]

ТИСУЋЛЕТНА КУЛТУРА Код Срба ништа ново. Србе убијају где стигну. Кад Србе прегазе аутомобилом у Црној Гори, то је несрећан случај. Кад насмрт пребију Српкињу у Аустралији, то је случајно убиство. Отимање крава од Срба у Гораждевцу на Косову и Метохији више и није вест за новине и евроунијатску камору. У Дубровнику не смеш закупити ни место за туристичко рекламирање лепота Требиња. Сплит и да не помињем. Има мржње према Србима на сваком кораку. Тешко је и набрајати.

У исто време кад Србе убијају и надевају им свакојака имена, трудећи се да затру и придев српски, у Београду има улица које носе име Ватрослав Лисински, Фрањо Рачки, Загребачка… Ми, наводно зли, Срби који незамисливе злочине чинимо по читавој васељени не мењамо табле с именима улица без обзира што оне носе имена странаца из Србима непријатељских држава. Може улица у Београду да се зове по Лисинском, али зато у „просвећеном“ Загребу голман Субашић не сме рећи да је Србин нити ико сме поменути Српску православну цркву или српско православље. Није то од јуче. Ево неколико забележених и у књигама објављених докумената.

Да ли је данашње, „Хрвате“, с „тисућлетном културом“ имало стид кад прочитају Јественик, објављен у листу „Хрватска“ број 862. где се на менију налазе следећа јела: Рус са луком, Умочени Срби гарнирани, Црногорски бравци, Козаци на ражњу печени, Шабачки ћевапчићи… За време ручка свирају шабачки цигани (Александар С. Јовановић, Подофицир Вражје дивизије, Београд, 2010, стр. 94). Лист је имао свог извештача који је пратио неописива злочинства  42. загребачке дивизије познатије као Вражја у којој је иначе служио неосуђени ратни злочинац Јосип Броз.

ОНА БИ ДА ДЕЛУЈЕ ОДМАХ Тридесет година касније, 1943, у Србији је немачки амбасадор Херман Нојбахер. У мемоарима које је на српски превео и за штампу приредио Никола Живковић („Јасен“, Београд, 2007) поред многих занимљивих ствари има и запис о Хрватима. Наводим неколико реченица: „Ни са каквом пропагандом не може се изменити чињеница да су немачки војници у Хрватској били пријатељски дочекани, па чак и са одушевљењем поздрављени… Хрвати се нису борили за државу коју су осећали као присилну заједницу. Након што се распала Југославија, уследио је хрватски осветнички поход уништавања православних Срба. Ово спада у најужаснија масовна убијања светске историје“ (стр. 85).

Ових неколико примера чињених у прошлости ваљало би да има на памети наша власт, кад већ жели да одржи говор који ће нама бити неразумљив, али ће га наши потомци, ако их буде, у будућности, по тврдњи говорника, разумети.

Другарица Бранкица која се бори за евроунијатске вредности нема времена за чекање. Она би да делује сад и одмах. Другарица Бранкица стала је на страну некакве педерске асоцијације и тражи од министра Поповића да се извини народу што није педер!? Како је уопште могуће и да ли ће се уопште отворити поглавље број 4835/234 за улазак у евроунијатску камору, ако ми дозвољавамо да неко ко није педер или макар мало женско буде министар? Ово је питање за озбиљну расправу.

Што се пензионера, личних и породичних, тиче, они не морају, бар засад, јер су у већини случајева сексуално несврстани, доказивати пред поштаром или у банци шта су били док су радили. У будућности можда. Не верујете? Живи били и дочекали. Нисте веровали ни да ће се из школских уџбеника избацивати отац, мајка, баба, деда и остала фамилија.

Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Нас не треба да буде брига што се госпођи Могерини и Бриселу жури да развежу „косовски“ чвор. Нек их наша власт подсети на дечју игру Коларићу панићу. Они су чвор ем направили, ем запетљали. Јачајмо себе, чувајмо Републику Српску и уз Божју помоћ и православну браћу Русе све ће бити како ваља.       
[/restrict]