Pitanje za ozbiljnu raspravu

Penzioneri zasad ne moraju, jer su u većini slučajeva seksualno nesvrstani, dokazivati pred poštarom ili u banci šta su bili dok su radili. U budućnosti možda. Ne verujete?

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije umire od raka. Niko ne odgovara.

„Meni je važno da ljudi znaju šta sam želeo u jednom trenutku, šta smo mogli da ostvarimo, pa neka cene za 30 i 40 godina jesam li bio u pravu“, reče vrhovna vlast u državi Srbiji, koja inače od naroda, građana i ono malo seljaka što još preživljava, traži da se odrekne mitova i prošlosti i s radošću gleda u budućnost. Ne crkni magarče do zelene trave, davno su zapisali naši mudri preci, Srbi, kojih bi danas po preporuci vlasti trebalo da se odreknemo.
[restrict]

TISUĆLETNA KULTURA Kod Srba ništa novo. Srbe ubijaju gde stignu. Kad Srbe pregaze automobilom u Crnoj Gori, to je nesrećan slučaj. Kad nasmrt prebiju Srpkinju u Australiji, to je slučajno ubistvo. Otimanje krava od Srba u Goraždevcu na Kosovu i Metohiji više i nije vest za novine i evrounijatsku kamoru. U Dubrovniku ne smeš zakupiti ni mesto za turističko reklamiranje lepota Trebinja. Split i da ne pominjem. Ima mržnje prema Srbima na svakom koraku. Teško je i nabrajati.

U isto vreme kad Srbe ubijaju i nadevaju im svakojaka imena, trudeći se da zatru i pridev srpski, u Beogradu ima ulica koje nose ime Vatroslav Lisinski, Franjo Rački, Zagrebačka… Mi, navodno zli, Srbi koji nezamislive zločine činimo po čitavoj vaseljeni ne menjamo table s imenima ulica bez obzira što one nose imena stranaca iz Srbima neprijateljskih država. Može ulica u Beogradu da se zove po Lisinskom, ali zato u „prosvećenom“ Zagrebu golman Subašić ne sme reći da je Srbin niti iko sme pomenuti Srpsku pravoslavnu crkvu ili srpsko pravoslavlje. Nije to od juče. Evo nekoliko zabeleženih i u knjigama objavljenih dokumenata.

Da li je današnje, „Hrvate“, s „tisućletnom kulturom“ imalo stid kad pročitaju Jestvenik, objavljen u listu „Hrvatska“ broj 862. gde se na meniju nalaze sledeća jela: Rus sa lukom, Umočeni Srbi garnirani, Crnogorski bravci, Kozaci na ražnju pečeni, Šabački ćevapčići… Za vreme ručka sviraju šabački cigani (Aleksandar S. Jovanović, Podoficir Vražje divizije, Beograd, 2010, str. 94). List je imao svog izveštača koji je pratio neopisiva zločinstva  42. zagrebačke divizije poznatije kao Vražja u kojoj je inače služio neosuđeni ratni zločinac Josip Broz.

ONA BI DA DELUJE ODMAH Trideset godina kasnije, 1943, u Srbiji je nemački ambasador Herman Nojbaher. U memoarima koje je na srpski preveo i za štampu priredio Nikola Živković („Jasen“, Beograd, 2007) pored mnogih zanimljivih stvari ima i zapis o Hrvatima. Navodim nekoliko rečenica: „Ni sa kakvom propagandom ne može se izmeniti činjenica da su nemački vojnici u Hrvatskoj bili prijateljski dočekani, pa čak i sa oduševljenjem pozdravljeni… Hrvati se nisu borili za državu koju su osećali kao prisilnu zajednicu. Nakon što se raspala Jugoslavija, usledio je hrvatski osvetnički pohod uništavanja pravoslavnih Srba. Ovo spada u najužasnija masovna ubijanja svetske istorije“ (str. 85).

Ovih nekoliko primera činjenih u prošlosti valjalo bi da ima na pameti naša vlast, kad već želi da održi govor koji će nama biti nerazumljiv, ali će ga naši potomci, ako ih bude, u budućnosti, po tvrdnji govornika, razumeti.

Drugarica Brankica koja se bori za evrounijatske vrednosti nema vremena za čekanje. Ona bi da deluje sad i odmah. Drugarica Brankica stala je na stranu nekakve pederske asocijacije i traži od ministra Popovića da se izvini narodu što nije peder!? Kako je uopšte moguće i da li će se uopšte otvoriti poglavlje broj 4835/234 za ulazak u evrounijatsku kamoru, ako mi dozvoljavamo da neko ko nije peder ili makar malo žensko bude ministar? Ovo je pitanje za ozbiljnu raspravu.

Što se penzionera, ličnih i porodičnih, tiče, oni ne moraju, bar zasad, jer su u većini slučajeva seksualno nesvrstani, dokazivati pred poštarom ili u banci šta su bili dok su radili. U budućnosti možda. Ne verujete? Živi bili i dočekali. Niste verovali ni da će se iz školskih udžbenika izbacivati otac, majka, baba, deda i ostala familija.

Molimo se za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića, kapetana Dragana. Molimo se za zdravlje Asanža. Pomozimo našoj braći i sestrama koji žive na Kosovu i Metohiji. Nas ne treba da bude briga što se gospođi Mogerini i Briselu žuri da razvežu „kosovski“ čvor. Nek ih naša vlast podseti na dečju igru Kolariću paniću. Oni su čvor em napravili, em zapetljali. Jačajmo sebe, čuvajmo Republiku Srpsku i uz Božju pomoć i pravoslavnu braću Ruse sve će biti kako valja.       
[/restrict]