Почетна / Култура / Безуспешно трагање за упориштем

Безуспешно трагање за упориштем

Аутор у овом роману испитује усамљеност као доминантно одређење савременог света (…) Оно што је у детињству била стега малограђанске породичне ушушканости за младо биће жељно слободе и узбуђења у животу, у одраслом добу постаје недостајућа спојна тачка која би дала упориште за даљи живот

Лик фаталне жене проноси се кроз историју књижевности остављајући у свакој епохи неку значајну представницу. Од Клеопатре, преко Госпође Бовари, Настасје Филиповне, до двадесетовековне Мадам Шоша, књижевност обликује ликове харизматичних жена, неодољивих за мушке јунаке, наизглед моћних, а у својој суштини дубоко рањивих, несавршених и несрећних. Поред тога што се „фаталност“ фаталне жене, по природи ствари, увек сагледава из мушке перспективе, чак су и аутори тих дела по правилу писци, а не списатељице. Соледад Пуертолас, савремена шпанска књижевница, једна од свега неколико жена која је постала члан Шпанске академије наука и уметности, прва је ауторка која гради фаталну хероину. Њена госпођа Берг, међутим, иако роман по њој носи назив, а сама има многе атрибуте фаталности, није главна јунакиња.
Соледад Пуертолас у овом роману испитује усамљеност као доминантно одређење савременог света. Идеална заљубљеност главног јунака у госпођу Берг, комшиницу, мајку његових другара, жену која га прати од детињства до зрелог доба, уточиште је од болне усамљености у којој се његов живот одвија у различитим етапама. Гранајући причу романа преко појединачних односа које јунак има с родитељима, сестром, (бившом) женом, ћеркама или новом животном сапутницом, ауторка сагледава улогу породице у данашњем свету. Док је време Мариовог детињства још увек подразумевало традиционално породично устројство чији је смисао био давање сигурности и љубави свим њеним члановима, садашње време доноси лабав породични оквир, који у име права на слободно испољавање личности доводи до незаустављивог удаљавања, отуђивања и коначног разлаза. Оно што је у детињству била стега малограђанске породичне ушушканости за младо биће жељно слободе и узбуђења у животу, у одраслом добу постаје недостајућа спојна тачка која би дала упориште за даљи живот. Паралелно с Мариовим либералним браком, у којем супружници имају засебан друштвени живот и унутрашњи свет, стоји самачки живот његове сестре, успешне директорке интернационалне компаније, у којем има места за много пријатеља и колега, али не и за партнера или чланове примарне породице. Независност, која је друго име за усамљеност, не мимоилази ни Мариову нову сапутницу, младу жену која своју приврженост и радном месту и интимном партнеру не доживљава као коначну, већ као мање или више пријатну животну фазу. У таквом свету где је дистанцираност одређујуће стање, које карактерише чак и однос оца са ћеркама што су му поверене на старање, Марио компензује сву топлину и интимност, које му фале, кроз пасиван и недоречен али емотивно врло узбудљив однос са госпођом Берг.
Младалачка заљубљеност у старију привлачну жену, која је могла у зрелом добу, приликом случајног сусрета, да се оваплоти у љубавну везу, остаће заувек само идеална пројекција љубави и привлачности. Неколико животних сусрета с госпођом Берг, испуњених неиспољеном али недвосмисленом еротском привлачношћу и духовном присношћу, за Марија значе много више него све проживљене епизоде у његовом животу са супругом, љубавницом, примарном породицом, децом. Његово неделање, непредузимање корака ка остварењу блискости с Мартом Берг, не значи ни савремени страх од љубави, а ни трубадурску идеалну позицију. Соледад Пуертолас показује нам овим романом колика се трансформација десила с ликом фаталне жене у нашем времену, када су усамљеност и отуђеност продрле једнако у малограђански миље и у пословни и боемски свет. Туга и свеопште животно повлачење онтолошки одређује главног јунака у нашем времену па је и његов однос према идеалној, фаталној жени нужно исти такав.
Госпођа Берг, роман који је у Шпанији објављен пре скоро двадесет година, успоставља врло добар дијалог с нашим читаоцима који су тек сада искусили шпански, европски, светски, глобалистички модус живота описан у њему.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *