Почетна / Регион / Арбитражна бурлеска

Арбитражна бурлеска

Шта нам гранични спор између Словеније и Хрватске говори о владавини права у Европској унији

За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина

Пошто се Европска комисија (ЕК) после тромесечног оклевања изјаснила да „нема мишљење“ поводом захтева службене Љубљане да јој се Европска унија придружи у тужби Суду ЕУ у Луксембургу против Хрватске због кршења европског права, Словенији није преостало ништа друго већ да тужбу поднесе – сама; усамљена у друштву осталих 27 земаља Уније које су се завиле у мук, изолована и, изнад свега разочарана јер је ЕК није само одбила него јој је и поручила да две државе „решење пронађу саме“, при чему је Брисел спреман да понуди „своје посредовање“ и ништа више.

ШИНАСОВА ПОРУКА Порука коју је Љубљани пренео Маргаритис Шинас, портпарол ЕК, гласи да ће Комисија и даље радити као „поштени посредник, али Словенија и Хрватска су дужне да пронађу решење“. Да иронија буде већа, управо је Комисија 2009. године кумовала склапању арбитражног споразума између Словеније и Хрватске који су потписали Борут Пахор (тада словеначки премијер) и његова колегиница из Загреба Јадранка Косор. Косорова је тада изјавила да је споразум „win-win-win ситуација“, успех за све три уплетене стране: Загреб, Љубљану, Брисел. Том успеху је заправо највише допринела администрација САД, притиснувши Љубљану да одустане од вишемесечне блокаде хрватских приступних преговора. Уследило је мучно дугогодишње суђење у Арбитражном суду у Хагу које се прошле године неславно завршило – суд је пресудио, али Хрватска пресуду не признаје, позивајући се на „контаминацију поступка“ пошто је у јавност 2015. процурио снимак који је открио да је словеначки судија у Хагу размењивао поверљиве информације с властима код куће. Иако је судија поднео оставку, Хрватска се повукла из арбитражног процеса, а суд наставио с радом јер „инцидент није компромитовао доношење одлуке“.

Пресуда, обзнањена јуна 2017. године, испрва је Словенију испунила тријумфом јер је испоштовала већину словеначких жеља на тему разграничења у Пиранском заливу, донекле и на копну. А онда је стигао први хладан туш – Хрватска је одбила да прими пресуду хашког суда, а камоли да је примени. Обе државе су потом интензивно обигравале око својих „европских пријатеља“ у врху ЕУ.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *