Почетна / Свет / СТРАТЕШКЕ ОСОБЕНОСТИ ВОДЕНОГ КАНАЛА ЕВРОАЗИЈА

СТРАТЕШКЕ ОСОБЕНОСТИ ВОДЕНОГ КАНАЛА ЕВРОАЗИЈА

Маја 2018. године у Сочију је одржан самит држава чланица Евроазијског савеза, на коме је председник Казахстана Нурсултан Назарбајев изјавио да постоји могућност да се коначно почне са изградњом воденог канала „Евроазија“. Изјава казахстанског лидера одјекнула је у јавности попут бомбе, јер најављени пројекат значајно утиче не само на сферу економије него и на геополитику и безбедност региона

Идеја о изградњи канала „Евроазија“, између Црног и Каспијског мора, није нова. Појавила се још у доба Руске империје (неки извори тврде још и раније, за време Византије), али ју је актуелизовао казахстански председник Нурсултан Назарбајев, који је 2007. најавио да у оквиру евроазијских интеграција треба да се размишља и о ширењу водених путева. Ово је наглашено у Санкт Петербургу на економском форуму, када је поново предложио изградњу канала „Евроазија“. Председник Казахстана се вратио овој идеји 2010. током свог предавања на московском универзитету „Ломоносов“. Исте године формирана је руско-казахстанска радна група за изградњу канала „Евроазија“ која је проценила пројекат на 4,5 милијарди евра, док други извори сматрају да га није могуће изградити без 15 милијарди долара.
Канал „Евроазија“ решио би велики (стратешки) проблем свих држава Централне (Средње) Азије затворених унутар континента, тј. без излаза на светске океане. У географском смислу овај регион је одвојен од Европе Русијом, Кавказом и Ираном. При томе излаз на море није могућ другим путем (преко Закавказја због планинског терена, Ирана због различитих стандарда у железници), а и иранско-турска траса није охрабрујућа из бројних разлога.
Колики је поклон Русије у виду канала „Евроазија“ Казахстану и другим централноазијским државама?
Одговор је, према нашем мишљењу, најбоље дао портал „Слободна штампа“ (svpressa.ru). „Русија поклања Назарбајеву светске океане“, што је тачно, јер ће Казахстан постати држава са излазом на море.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *