Њено плаво величанство у царству ведрине

Поводом изложбе руског уметника у београдској Блок галерији

Сликар Анатолиј Ивакин тумачи српски миље на себи својствен, руски начин, толико другачији од хладног западњачког

Анатолиј Ивакин (1950) је руски сликар који се трајно настанио у Београду. Изложба у Блок галерији на Новом Београду обележила је његов успешан излазак пред београдску публику. У последње две године имао је три самосталне изложбе у добрим галеријама – Руском дому, Галерији Дома војске и Блок галерији. Реч је о сликару чији је колорит хармонизован, тонови су налик пастелним, њено величанство плава боја, боја неба и тајне, уздигнута је у високе сфере, у царство ведрине. Све код њега одише радошћу, пуноћом и животом. На слици се види поверење у људе и оптимизам који нестају са уморних лица грађана великих некрополиса, градова-монструма што прождиру планету. Љубав и љупкост нестају и из уметности постдемократског света, из сирове и сиве постмодерне дистопије. Зато Анатолиј Ивакин враћа точак историје уназад, ка здравом, целовитом и исцељујућем – тамо где су се срели реализам и импресионизам, традиција и неискварени, рани модернизам. Стога слику решава не драмом светло-тамног, напето и болно, барокно, већ у горњем кључу, у светлим регистрима тоналитета. На слику уноси полутонове, подсликава прелазе помоћу сивкастих нијанси, уједначујући боју и композицију. Уочава се да потиче из велике и дуге сликарске традиције, школе јасних и доследних правила, али света Русија, међутим, није само у сликарској техници и широком, панорамском призору бескрајне земље и племените природе.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *