Почетна / Култура / ПОЧЕТАК ОЗНАЧИО И КРАЈ ФЕСТИВАЛА?

ПОЧЕТАК ОЗНАЧИО И КРАЈ ФЕСТИВАЛА?

После 51. БИТЕФ-а: ОД ДУГОГ ТРАЈАЊА ДО МОНОТОНИЈЕ

За бројне посетиоце овогодишњег БИТЕФ-а премијера којом је фестивал свечано отворен – Олимп: у славу култа трагедије, према концепту, у режији и сценографском оквиру Јана Фабра и извођењу ансамбла Трублејн Јана Фабра из Антверпена – била је врхунски спектакл који су видели, и после којег су са мање елана, или пак нису уопште, одлазили на остале фестивалске сценске догађаје

Седам наслова, а укупно девет представа чинило је програм 51. БИТЕФ-а у извођењу седам позоришних ансамбала (шест са европског континента). Наставља се пракса бирања представа из Европе, и то претежно Западне, што нам, како смо већ указивали, даје за право да мирне душе овај фестивал назовемо БЕТЕФ, Београдски европски театарски фестивал. Ове године, вероватно немајући неку згодну флоскулу да означи заједнички именитељ програма, селектор Иван Меденица, пошто је одабрао представе дугога трајања, определио се да слоган буде Епско путовање. Међутим, само су три представе испуњавале тај услов – Квизула! по идеји, концепту и у извођењу трупе Форсд ентертеинмент из Шефилда (Велика Британија), која је, истина скраћена, потрајала шест сати, Олимп: у славу култа трагедије, која је трајала 24 часа без паузе према концепту и у режији Јана Фабра, у извођењу ансамбла Трублејн Јана Фабра из Антверпена (Белгија) и Библија, први покушај у колективном ауторству у режији Јернеја Лоренција и извођењу Драме Словенског народног гледалишча из Љубљане у трајању три сата, док су остала извођења трајала углавном од сат и десет до сат и 45 минута. Ако се трајање представе може узети као једно од мерила за естетско процењивање и пресудан критеријум за сврставање у фестивалски програм, онда је селектор требало да зађе по источној Европи и најпре погледа сценска извођења у позориштима Русије, потом да оде и на Далеки исток и тамо изабере довољно дугих представа. У спектаклима што их је одабрао за овогодишњи фестивал преовлађује епски приповедачки начин представљања, а не драмски, с тим што се већина заснива на преузимању грађе из епова, романа што би се уопштено рекло – митова.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

НАГРАДЕ БИТЕФ-а

БИТЕФ-ов жири чија је председница Марија Шевцова, професорка драмских и позоришних уметности на Голдсмитс колеџу у Лондону, а чланови Маргарета Соренсен, Ивана Сајко, Драшко Аџић, Игор Коруга, одлучио је о наградама, већином гласова. Гран при „Мира Траиловић“ за најбољу представу у целини припао је представи Олимп: у славу култа трагедије у режији Јана Фабра. Специјалну награду „Јован Ћирилов“ жири је доделио представи (Са)слушање, коју је према тексту и у режији Амира Резе Кухестанија приказала позоришна трупа Мехр из Ирана. Награда за најбољу режију, коју даје лист Политика (жири: редитељке Ива Милошевић и Дијана Милошевић, и представници културне рубрике листа Батић Бачевић, Ана Тасић и Борка Голубовић Требјешанин), припала је фламанском редитељу Јану Фабру за поставку Олимпа… Публика је такође највишу оцену дала тој представи, на другом месту је (Са)слушање, а трећепласирана је представа Царство небеско у режији Јернеја Лоренција, копродукција Народног позоришта у Београду и Битеф театра.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *