Почетна / Култура / Ноћ музике на Ташмајдану

Ноћ музике на Ташмајдану

Тријумф доброг укуса: Класика за све

Како се Београд сврстао у светске метрополе, а публика уживала у незаборавном доживљају – слушању уметничке музике на отвореном простору

Београд се почетком минулог месеца (1. септембра) сврстао у светске метрополе које својим становницима омогућавају да на отвореном простору слушају уметничку музику, а не само рок и фолк концерте. Музичка продукција РТС-а се по други пут храбро упустила у организацију оваквог подухвата, који се показао као потпуни тријумф доброг укуса. За разлику од недавног проблематичног третмана фестивала „Тодо мундо“, овде је публика имала могућност да седи на столицама Стадионa „Ташмајдан“ или на трибинама около. Интересовање је било толико да су многи стајали, или слушали концерт преко видео-бима. Такође је цео догађај испраћен преносом на Трећем каналу РТС-а. Симфонијски оркестар и хор РТС-а са диригентом Бојаном Суђићем и хор „Колибри“ са Љиљаном Ранђеловић пружили су Београђанима ноћ музичкој сјаја под звездама, на правој позорници, како и доликује.
Као предгрупа наступио је дечји хор „Колибри“, шармантно и уиграно као и обично, али са нумерама које су могле бити срећније одабране. Песме новијег датума лепо су описане текстом Николе Чутурила: Ноћна мора у глави композитора, који не зна шта да ради… Дечје песме озбиљан су захват за сваког композитора, и не могу бити колатерална активност, па су најбоље звучале оне старијег издања, о животињама, са лењим и некултурним Вуком као звездом програма. Можда би сарадња са класом Вере Миланковић на ФМУ дала боље резултате (сетимо се студентског мјузикла), а свакако овај проблем захтева озбиљнији приступ, да нам деца певају и слушају музику која формира добар музички укус.
Пре наступа одраслих, огласила се водитељка да би споменула спонзоре, које због улагања у непрофитну музичку грану треба похвалити – „Плазма“ („Бамби“), „Полимарк“, Министарство правде и град, заједно са Музичком продукцијом и Ташмајданом. Почевши од Серенаде Београду, којом је завршен концерт лане, оркестар и хор РТС-а, минус „Колибри“, повели су публику на музичко путовање светом хит нумерама класичне музике. Без мешовитих националних ритмова не може се, па је једна таква нумера била на почетку, затим се hot Балкан у hot ноћи чуо кроз Врањску свиту (изванредан соло кларинет), размрдавши све присутне (изванредни телевизијски кадрови две разигране младе виолинисткиње), и на крају – Играле се делије (дуго је овај инструментал био џингл БК ТВ), Моравац и Пашона. Између врелог почетка и очекиваног биса у виду Грлице и Марша на Дрину, изређале су се композиције које представљају уметничку музику на најбољи начин.
Као гост наступио је тенор Амади Лага, очекивано певајући италијанске песме О соле мио и Повратак у Соренто, али и са надахнутим тумачењем арије Nessun dorma из Пучинијеве опере Турандот. Још једном се представио у одличном дуету у ставу Gloria из Криолске мисе аргентинског композитор Аријела Рамиреза, где су виолине у оркестру глумиле чаранго – традиционални инструмент Јужне Америке који се прави од оклопа мале животиње армадиљa. Од музичких форми најзаступљеније су биле игре: Штраусови Муње и громови, Офенбахов Кан-кан, Дворжакова Словенска игра (све похвале деоници соло флауте, браво за Ану Б.), Брамсова Мађарска игра, Теодоракисов плес из филма Грк Зорба (са оригиналним бузукијем приде), Христићева Игра јаничара из балета Охридска легенда, Трепак из Крцка Орашчића Чајковског, Хачатурјанова Игра сабљама из балета Гајане, јеврејска Хава Нагила и бразилски Тико Тико. Публика је поцупкивала и пљескала. Међутим и неиграчке нумере (Бизеова увертира за оперу Кармен, О Фортуна из Кармине буране, Гершвинов Summertime или филмска музика из Пирата са Кариба) изазвале су слично одушевљење, те је очигледно да је и класика добра за навијање, овације, звиждуке подршке и све манифестације публике које се иначе догађају на рок и фолк концертима.
Озбиљна припрема довела је до тога да велики извођачки корпус, уз разиграног и расположеног маестра Суђића, буде одлично уигран – гудачи, изванредни дувачи и перкусије – да радост музицирања буде спонтана и изазвана музиком, да публика буде дисциплинована, али и одушевљена, да са извођачима дели позитивну енергију током два сата програма. Да не заборавимо, техничка екипа преноса обавила је посао светски, од квалитета и баланса тона, преко кадрирања оркестра, до снимака публике и Ташмајдана (режисер Веселин Грозданић). Догађај који се памти и који свакако треба поновити на општу радост свих Београђана, као позитиван корак у правцу популаризације класичне музике.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *