Почетна / Култура / А ЧОВЕК ЈЕ И ПЧЕЛА

А ЧОВЕК ЈЕ И ПЧЕЛА

Жичка хрисовуља Мошу Одаловићу

Фотографије Иван Спасојевић

Толико је пчела у поезији Моше Одаловића. Заправо, нема их на сваком кораку, али су на битним местима. Као слика асоцијативно призвана из непосредног искуства, а заправо доспела из најдубље дубине

Има појава које никад не добију право име, можда и зато што својом ширином и дубином измичу тачном именовању. Такав је случај – у томе се и стручњаци углавном слажу – код појмова поезија за децу, дечја или наивна песма. Мошо Одаловић није само тзв. песник за децу, он је песник „из детета“, из „дечјег у човеку“, одакле делује најосновније лирско језгро. „Неки учени људи рекоше и не порекоше – да се свет сазна до десете године!“, записао је овај песник: „Могуће је. До десете видех: народ, поље, небо, Сунце, реку, планину, шуму, пшеницу, јабуку, птицу, јагње, мрава, девојчицу, цвет, пчелу, азбуку.“ Списак онога што нас чини својима бива симболички сажет у песми „Твоја звезда будалица“. Свако од нас има, осим своје звезде, своју птицу и „шаку пчела / да се са звездама ројиш“. Тој шаци пчела додељује несвагдашње моћи, космичко простирање: „Где све стигну твоје пчеле, / оне мрве од живота! / Грачаницу, Милешеву и Анђеле / одавно су надлетеле, / а ти једва / преко плота.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *