Почетна / Култура / Савремена визија Сумњивих лица

Савремена визија Сумњивих лица

Редитељу Андрашу Урбану који је хтео да прикаже како су ликови Сумњивог лица и данас свуда присутни у нашој средини – наум је пошао за руком

Читава мала галерија духовито профилисаних ликова несумњиво представља, заједно са низом комичних сцена у којима долази до израза комика ситуације – основну вредност комедије Сумњиво лице, док пак радња и заплет у њој заостају. Можда се такав утисак стиче и због препознатљивости схеме по којој се све збива, примењене, делом, већ у Народном посланику и због асоцијација на Гогоља и његову комедију Ревизор. Међутим, читава разрешница није као у Гогољевом Ревизору, будући да је у Сумњивом лицу све безазленије и наивније – осумњичени је само обични апотекарски помоћник, заљубљен у Јеротијеву кћерку, да би се остварила симетрија према ситуацији у Народном посланику. Заокупљен потрагом за сумњивим лицем, капетан Јеротије „искочиће“ из властите животне равни и занемарити све што се у породици јавља као проблем, исто као што се понашао и газда Јеврем. Међутим, ако нешто упрошћенија схема по којој се развија радња у Сумњивом лицу чини да све добија призвук гротеске, ликови комедије, нарочито Јеротије и читаво његово надлештво, на сатиричан начин представљени су заједно са оним што су чинили у прошлости. Сви они имају претежно негативан пртљаг, осим тога што су недолични за службу којој припадају, будући да су необразовани, страшљиви и углавном неспособни за иоле компликованији посао. И ту се круг затвара, апсурдна ситуација доводи се до краја, власт „она горе“ ипак почива на слабим основама, ако су Јеротије Пантић и његово особље њена извршна полуга. То Нушић и доказује, наводећи гледаоце Сумњивог лица да се грохотом смеју ликовима и ситуацијама ове комедије, која није ништа друго до „нека врста средине између комедије интриге, комедије карактера и комедије нарави“ како је критика констатовала након првог извођења ове „гогољијаде у два чина“, да наведемо и жанровску одредницу дела коју је аутор ставио на рукопису свога комада. Такође, писац је испод пописа лица назначио: „Збива се у доба наших очева, у једној пограничној паланци“, а да би избегао било какво довођење радње комада и везу са својим временом. Међутим, та назнака није му много помогла: Сумњиво лице дуго је чекало да изађе на позорницу: нису смели да га ставе на репертоар управници Народног позоришта у Београду Милорад Поповић Шапчанин, нити пак Никола Петровић; није то смео ни Нушић када се, 1900, нашао у управничкој фотељи. Праизвођење ће доћи тек 1923, у режији Пере Добриновића, који је наступио и као Јеротије Пантић.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

СЦЕНА Народно позориште – Сцена „Раша Плаовић“
АДАПТАЦИЈА и РЕЖИЈА Андраш Урбан
ДРАМАТУРГ и САРАДНИК РЕДИТЕЉА Ката Ђармати
ДРАМАТУРГ Молина Удовички Фотез СЦЕНОГРАФ Андраш Урбан
КОСТИМОГРАФ Марина Сремац
КОМПОЗИТОР Ирена Поповић Драговић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *