Говор у Варшави

Варијација Хантингтонових тема у обраћању Доналда Трампа

Био је то најбољи говор до сада, био је то најгори говор до сада. Био је то „важан и надамо се формативни говор – за Трампов председнички мандат и за Доналда Трампа лично (Волстрит џорнал). Либерални медији били су далеко оштрији према садржају и тону Трамповог говора изреченог у Варшави 6. јула. Замерају му, прилично оштро, да је занемарио да говори о америчким идеалима и вредностима, да је усвојио трибалистичку политичку визију. Економист прилично одмерено указује да обраћање у Пољској наставља линију установљену још инаугурационим говором, али да је реч о драматичном одступању од праксе ранијих председника.

Но иако је Трампов „Варшавски говор“ један од два догађаја који су привукли највећу медијску пажњу са његове европске турнеје – други је дугоочекивани сусрет са руским председником Владимиром Путином – њиме се не исцрпљује садржај његове посете Пољској.

[restrict]

ТРАМПИЗАМ У СРЕДЊОЈ ЕВРОПИ За тренутак се ипак морају оставити по страни идеолошке нијансе изречене у Варшави. Јер је Трампова посета превасходно политички догађај. И то прилично важан.

Циници би рекли да Трампова администрација све више подсећа на групу трговачких путника пошто, где год да иду, продају и понешто од америчког оружја. У Варшави је потписан меморандум о намерама према коме Пољска планира да купи амерички противваздушни систем Патриот. Према речима пољског министра одбране Антонија Мацијеревича америчка влада се сагласила да ће продати Пољској најмодерније системе ове врсте. Иако се вредност уговора још не зна, Мацијеревич је у марту изјавио да је Пољска вољна да плати нешто мање од 30 милијарди злота (осам милијарди долара) до краја године.

Лидер владајуће странке Јарослав Качински је још пре приспећа Доналда Трампа указао да ова посета представља успех за Пољску. Наиме, пољски спољнополитички положај је услед притиска Брисела прилично неугодан и долазак америчког председника даје, према појединим мишљењима, ветар у леђа владајућој Партији права и правде (ПиС). Посебно зато што се амерички гост о многим питањима слаже са својим домаћинима. Мацијеревич је тако указао да је његова влада на истој страни са Трамповом у вези с бројним темама и да су и они на удару „либерала, посткомуниста и џендериста“ (мисли се на оне који „питања рода“ смештају у средиште политичког делања).

Када је пољска одбрана посреди, Пољска види претње свугде око себе. Не само што русофобни етос преовладава међу владајућим пољским конзервативцима већ су и односи са Бриселом у озбиљној кризи. Трамп је у свом говору укратко позвао Русију да обустави „дестабилишуће“ активности на истоку Европе, желећи вероватно да удовољи и својим домаћинима и јастребовима код куће. Овим двема скупинама годи и Трампово експлицитно и јавно уважавање члана 5 НАТО споразума према коме постоји узајамна обавеза одбране чланица савеза.

У јуну је Европска унија покренула правну процедуру против Пољске, Мађарске и Чешке због тога што ове државе нису вољне да прихвате прописане квоте миграната. Маша Липман, либерална главна уредница листа Каунтерпоинт, указала је у Њујоркеру како Трамп није створио поделе у оквирима ЕУ, али да се њима користи. Он је посетио у Варшави састанак иницијативе „Три мора“, која је замишљена да међусобно повеже средњоевропске земље, олабави њихову енергетску везаност за Русију и представља контратежу дуету Француске и Немачке који може да намеће решења мањим чланицама Европске уније. Трамп је састанак са представницима ове иницијативе оценио, према писању портала Вишеград пост, као „изузетно успешан“.

Сједињене Државе су до сада испоручивале Пољској извесне количине гаса, али детаљнијих разговора током Трапове посете није било. Упитно је да ли би оне могле да смање значај енергетских веза са Русијом и да евентуално створе проблеме и за „Северни ток 2“, пројекат веома значајан за Немачку а у који су укључене неке највеће европске компаније. Такође, није било речи ни о визним олакшицама за Пољаке које стоје на располагању многим државама Европске уније.

 

РЕЦЕПТ ЗА ЉУБАВ Џејмс Рубин, коментатор портала Политико, запазио је да су Пољаци добро разрадили рецепт који су прошлог месеца смислили у Саудијској Арабији. Он се састоји из три једноставна корака. Прво, засипати америчког председника почастима само зато што се појавио. Друго, дати му прилику за убедљив јавни наступ који га приказује у повољном светлу. И, треће, договорити куповину америчког наоружања.

О трећем кораку већ је било речи, а и за прва два Пољаци су се доста потрудили. Иако су Пољаци оштро подељени када је посреди поверење у Доналда Трампа (према истраживању Пјуа свега 28 одсто верује да амерички председник доноси праве одлуке, док је Бараку Обаму веровало 58 посто испитаних), њихова Влада се потрудила да јавни иступи новог америчког председника буду заиста упечатљиви.

Трамп је говорио на Красинском тргу, на коме се налази спомен-обележје Варшавског устанка из 1944. године. Верује се да је ово место одабрано због снажне симболичке вредности за пољски народ. Пољски устаници су се 64 дана током 1944. борили против немачких снага које су разориле град. Страдало је 95 процената града, а данашње „старо“ језгро Варшаве је заправо послератна обнова израђена према фотографијама и детаљним осамнаестовековним сликама.

Формално гледано Трампов говор је био уобичајен – уз извесне техничке и реторске мањкавости које су му својствене. Наиме, Трамп се увек чврсто држи забележеног текста. Но током читања понекад искрсну гафови када лидер САД – изненађен и усхићен – прокоментарише написан текст говора. Овога пута се изненадио када је прочитао о злехудој пољској судбини из 1939. године. Речима „то је проблем; стварно тешко“ Трамп је лапидарно прокоментарисао пољску позицију те мрачне године.

Међутим, серију критичких написа распалио је „цивилизацијски тон“ и изостанак типског истицања и пропагирања америчких вредности. „За нас су вера и породица, не влада и бирократија, у средишту наших живота“, рекао је негде на средини говора.

Указао је на претњу коју, по његовом суду, по „западну цивилизацију“ представљају муслимански екстремизам и тероризам, те повезаност са Богом и средишњи значај породице. Све ове фразе биле су милозвучне лидеру ПиС-а Јарославу Качинском. Према коментару Економиста у круговима блиским Трампу, укључујући и писца већине његових говора Стивена Милера, преовладава уверење о утемељењу „западне цивилизације“ у етничким, културним и верским чињеницама, не у скупу идеала које би Сједињене Државе требало да пропагирају. Новинар овог листа приљежно је пребројао спомињање речи демократија у неким претходним говорима америчких председника у Варшави: Џорџ Буш Млађи посетио је пољску престоницу 2001. и том приликом је демократију споменуо 13 пута; Барак Обама је исти термин употребио у свом говору из 2014. године осам пута. Трамп је тему „демократије“ елаборирао врло кратко – споменуо ју је само једном!

Дејвид Смит из Гардијана сматра да је Трамп представио визију западног света као тврђаве на чијим су капијама варвари. „Ови хероји нас подсећају да је Запад сачуван крвљу патриота; да свака генерација мора да устане и да свој допринос у овој одбрани; и да је сваку стопу земље и сваки и последњи педаљ цивилизације вредно бранити сопственим животом.“ „Фундаментално питање нашег времена је да ли Запад има вољу за опстанак“, рекао је између осталог Трамп.

Реч је о типичним темама за Стивена Бенона, посебно ако се у обзир узме указивање на проблематичну бирократију, што се не би могло подвести под уобичајен репертоар свечаних председничких говора. Можда садржина овог говора указује на поновни Бенонов политички успон у личним и политичким односима у Белој кући. Бенон је у Белој кући добио положај „главног стратега“ и у том својству је присуствовао седницама Националног безбедносног савета од јануара до априла ове године. Медији су извештавали да се око утицаја у Белој кући сучељавају Бенон и Трампов зет Џерад Кушнер и да је потоњи однео превагу. Међутим, изгледа да су му се позиције убрзо поправиле. Вашингтон пост је извештавао како је Бенон имао великог утицаја на Трампово повлачење из Париског споразума о климатским променама. Да ли се и „Варшавски говор“ може довести у везу са променом распореда снага у Белој кући остаје упитно, али су по свој прилици дешавања у најближем Трамповом окружењу и даље веома занимљива.

Но вратимо се на централне теме Трамповог говора. Како је Питер Бајнарт написао, говор Џорџа Буша Млађег у Варшави из 2003. године био је својеврсно претакање у политичку праксу идеја америчког политичког теоретичара Френсиса Фукујаме. Инсистирање на америчким вредностима и њиховој универзалности за разлику од ексклузивизма који провејава кроз Трампове речи. Према речима бившег пољског министра спољних послова Радослава Сикорског, говор је недвосмислено алудирао на концепт „сукоба цивилизација“ Семјуела Хантингтона. Укратко, Хантингтон је истакао тезу да ће геополитичка дешавања после сукоба идеологија у Хладном рату обележити сукоби верских блокова.

Овај „говор о цивилизацији“ изазвао је позитивне реакције пољске публике. Њујоркер преноси утисак тинејџерке са Красинског трга: „Волим што је говорио о нашем свету и нашој Европи. Људи у свету никада не говоре о нашој историји, нашој лепој земљи онако како он то чини.“ Међутим, иако и шоумен и публика делују задовољно, на уму треба имати да је Трамп имао пријатељски сусрет са катарским емиром Ел Танијем са ким је разговарао у дуготрајном пријатељству. Но амерички председник је убрзо постао следбеник саудијске струје у „Катарској кризи“. Источна Европа није Блиски исток, али играње на сложеном међуодносу регионалних и глобалних снага може да буде незгодно и Пољској као и Катару.

Можда најбољи правац за разумевање домета ове посете пружа један пољски учесник скупа огрнут заставом Конфедерације. Репортерки Њујоркера овај барјактар је изјавио како зна шта ова застава представља у САД, али да у Пољској она означава отпор слабијих држава федералној влади, као што то чини Пољска према Бриселу. „У вези са Трампом ја сам неутралан“, рекао је. Укратко: свако из оваквих сусрета може да узме оно што му се свиђа и да са тим добитком настави своје борбе. У Вашингтону, Бриселу или Варшави.              

[/restrict]