Govor u Varšavi

Varijacija Hantingtonovih tema u obraćanju Donalda Trampa

Bio je to najbolji govor do sada, bio je to najgori govor do sada. Bio je to „važan i nadamo se formativni govor – za Trampov predsednički mandat i za Donalda Trampa lično (Volstrit džornal). Liberalni mediji bili su daleko oštriji prema sadržaju i tonu Trampovog govora izrečenog u Varšavi 6. jula. Zameraju mu, prilično oštro, da je zanemario da govori o američkim idealima i vrednostima, da je usvojio tribalističku političku viziju. Ekonomist prilično odmereno ukazuje da obraćanje u Poljskoj nastavlja liniju ustanovljenu još inauguracionim govorom, ali da je reč o dramatičnom odstupanju od prakse ranijih predsednika.

No iako je Trampov „Varšavski govor“ jedan od dva događaja koji su privukli najveću medijsku pažnju sa njegove evropske turneje – drugi je dugoočekivani susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom – njime se ne iscrpljuje sadržaj njegove posete Poljskoj.

[restrict]

TRAMPIZAM U SREDNJOJ EVROPI Za trenutak se ipak moraju ostaviti po strani ideološke nijanse izrečene u Varšavi. Jer je Trampova poseta prevashodno politički događaj. I to prilično važan.

Cinici bi rekli da Trampova administracija sve više podseća na grupu trgovačkih putnika pošto, gde god da idu, prodaju i ponešto od američkog oružja. U Varšavi je potpisan memorandum o namerama prema kome Poljska planira da kupi američki protivvazdušni sistem Patriot. Prema rečima poljskog ministra odbrane Antonija Macijereviča američka vlada se saglasila da će prodati Poljskoj najmodernije sisteme ove vrste. Iako se vrednost ugovora još ne zna, Macijerevič je u martu izjavio da je Poljska voljna da plati nešto manje od 30 milijardi zlota (osam milijardi dolara) do kraja godine.

Lider vladajuće stranke Jaroslav Kačinski je još pre prispeća Donalda Trampa ukazao da ova poseta predstavlja uspeh za Poljsku. Naime, poljski spoljnopolitički položaj je usled pritiska Brisela prilično neugodan i dolazak američkog predsednika daje, prema pojedinim mišljenjima, vetar u leđa vladajućoj Partiji prava i pravde (PiS). Posebno zato što se američki gost o mnogim pitanjima slaže sa svojim domaćinima. Macijerevič je tako ukazao da je njegova vlada na istoj strani sa Trampovom u vezi s brojnim temama i da su i oni na udaru „liberala, postkomunista i dženderista“ (misli se na one koji „pitanja roda“ smeštaju u središte političkog delanja).

Kada je poljska odbrana posredi, Poljska vidi pretnje svugde oko sebe. Ne samo što rusofobni etos preovladava među vladajućim poljskim konzervativcima već su i odnosi sa Briselom u ozbiljnoj krizi. Tramp je u svom govoru ukratko pozvao Rusiju da obustavi „destabilišuće“ aktivnosti na istoku Evrope, želeći verovatno da udovolji i svojim domaćinima i jastrebovima kod kuće. Ovim dvema skupinama godi i Trampovo eksplicitno i javno uvažavanje člana 5 NATO sporazuma prema kome postoji uzajamna obaveza odbrane članica saveza.

U junu je Evropska unija pokrenula pravnu proceduru protiv Poljske, Mađarske i Češke zbog toga što ove države nisu voljne da prihvate propisane kvote migranata. Maša Lipman, liberalna glavna urednica lista Kaunterpoint, ukazala je u Njujorkeru kako Tramp nije stvorio podele u okvirima EU, ali da se njima koristi. On je posetio u Varšavi sastanak inicijative „Tri mora“, koja je zamišljena da međusobno poveže srednjoevropske zemlje, olabavi njihovu energetsku vezanost za Rusiju i predstavlja kontratežu duetu Francuske i Nemačke koji može da nameće rešenja manjim članicama Evropske unije. Tramp je sastanak sa predstavnicima ove inicijative ocenio, prema pisanju portala Višegrad post, kao „izuzetno uspešan“.

Sjedinjene Države su do sada isporučivale Poljskoj izvesne količine gasa, ali detaljnijih razgovora tokom Trapove posete nije bilo. Upitno je da li bi one mogle da smanje značaj energetskih veza sa Rusijom i da eventualno stvore probleme i za „Severni tok 2“, projekat veoma značajan za Nemačku a u koji su uključene neke najveće evropske kompanije. Takođe, nije bilo reči ni o viznim olakšicama za Poljake koje stoje na raspolaganju mnogim državama Evropske unije.

 

RECEPT ZA LJUBAV Džejms Rubin, komentator portala Politiko, zapazio je da su Poljaci dobro razradili recept koji su prošlog meseca smislili u Saudijskoj Arabiji. On se sastoji iz tri jednostavna koraka. Prvo, zasipati američkog predsednika počastima samo zato što se pojavio. Drugo, dati mu priliku za ubedljiv javni nastup koji ga prikazuje u povoljnom svetlu. I, treće, dogovoriti kupovinu američkog naoružanja.

O trećem koraku već je bilo reči, a i za prva dva Poljaci su se dosta potrudili. Iako su Poljaci oštro podeljeni kada je posredi poverenje u Donalda Trampa (prema istraživanju Pjua svega 28 odsto veruje da američki predsednik donosi prave odluke, dok je Baraku Obamu verovalo 58 posto ispitanih), njihova Vlada se potrudila da javni istupi novog američkog predsednika budu zaista upečatljivi.

Tramp je govorio na Krasinskom trgu, na kome se nalazi spomen-obeležje Varšavskog ustanka iz 1944. godine. Veruje se da je ovo mesto odabrano zbog snažne simboličke vrednosti za poljski narod. Poljski ustanici su se 64 dana tokom 1944. borili protiv nemačkih snaga koje su razorile grad. Stradalo je 95 procenata grada, a današnje „staro“ jezgro Varšave je zapravo posleratna obnova izrađena prema fotografijama i detaljnim osamnaestovekovnim slikama.

Formalno gledano Trampov govor je bio uobičajen – uz izvesne tehničke i retorske manjkavosti koje su mu svojstvene. Naime, Tramp se uvek čvrsto drži zabeleženog teksta. No tokom čitanja ponekad iskrsnu gafovi kada lider SAD – iznenađen i ushićen – prokomentariše napisan tekst govora. Ovoga puta se iznenadio kada je pročitao o zlehudoj poljskoj sudbini iz 1939. godine. Rečima „to je problem; stvarno teško“ Tramp je lapidarno prokomentarisao poljsku poziciju te mračne godine.

Međutim, seriju kritičkih napisa raspalio je „civilizacijski ton“ i izostanak tipskog isticanja i propagiranja američkih vrednosti. „Za nas su vera i porodica, ne vlada i birokratija, u središtu naših života“, rekao je negde na sredini govora.

Ukazao je na pretnju koju, po njegovom sudu, po „zapadnu civilizaciju“ predstavljaju muslimanski ekstremizam i terorizam, te povezanost sa Bogom i središnji značaj porodice. Sve ove fraze bile su milozvučne lideru PiS-a Jaroslavu Kačinskom. Prema komentaru Ekonomista u krugovima bliskim Trampu, uključujući i pisca većine njegovih govora Stivena Milera, preovladava uverenje o utemeljenju „zapadne civilizacije“ u etničkim, kulturnim i verskim činjenicama, ne u skupu ideala koje bi Sjedinjene Države trebalo da propagiraju. Novinar ovog lista prilježno je prebrojao spominjanje reči demokratija u nekim prethodnim govorima američkih predsednika u Varšavi: Džordž Buš Mlađi posetio je poljsku prestonicu 2001. i tom prilikom je demokratiju spomenuo 13 puta; Barak Obama je isti termin upotrebio u svom govoru iz 2014. godine osam puta. Tramp je temu „demokratije“ elaborirao vrlo kratko – spomenuo ju je samo jednom!

Dejvid Smit iz Gardijana smatra da je Tramp predstavio viziju zapadnog sveta kao tvrđave na čijim su kapijama varvari. „Ovi heroji nas podsećaju da je Zapad sačuvan krvlju patriota; da svaka generacija mora da ustane i da svoj doprinos u ovoj odbrani; i da je svaku stopu zemlje i svaki i poslednji pedalj civilizacije vredno braniti sopstvenim životom.“ „Fundamentalno pitanje našeg vremena je da li Zapad ima volju za opstanak“, rekao je između ostalog Tramp.

Reč je o tipičnim temama za Stivena Benona, posebno ako se u obzir uzme ukazivanje na problematičnu birokratiju, što se ne bi moglo podvesti pod uobičajen repertoar svečanih predsedničkih govora. Možda sadržina ovog govora ukazuje na ponovni Benonov politički uspon u ličnim i političkim odnosima u Beloj kući. Benon je u Beloj kući dobio položaj „glavnog stratega“ i u tom svojstvu je prisustvovao sednicama Nacionalnog bezbednosnog saveta od januara do aprila ove godine. Mediji su izveštavali da se oko uticaja u Beloj kući sučeljavaju Benon i Trampov zet Džerad Kušner i da je potonji odneo prevagu. Međutim, izgleda da su mu se pozicije ubrzo popravile. Vašington post je izveštavao kako je Benon imao velikog uticaja na Trampovo povlačenje iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Da li se i „Varšavski govor“ može dovesti u vezu sa promenom rasporeda snaga u Beloj kući ostaje upitno, ali su po svoj prilici dešavanja u najbližem Trampovom okruženju i dalje veoma zanimljiva.

No vratimo se na centralne teme Trampovog govora. Kako je Piter Bajnart napisao, govor Džordža Buša Mlađeg u Varšavi iz 2003. godine bio je svojevrsno pretakanje u političku praksu ideja američkog političkog teoretičara Frensisa Fukujame. Insistiranje na američkim vrednostima i njihovoj univerzalnosti za razliku od ekskluzivizma koji provejava kroz Trampove reči. Prema rečima bivšeg poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog, govor je nedvosmisleno aludirao na koncept „sukoba civilizacija“ Semjuela Hantingtona. Ukratko, Hantington je istakao tezu da će geopolitička dešavanja posle sukoba ideologija u Hladnom ratu obeležiti sukobi verskih blokova.

Ovaj „govor o civilizaciji“ izazvao je pozitivne reakcije poljske publike. Njujorker prenosi utisak tinejdžerke sa Krasinskog trga: „Volim što je govorio o našem svetu i našoj Evropi. Ljudi u svetu nikada ne govore o našoj istoriji, našoj lepoj zemlji onako kako on to čini.“ Međutim, iako i šoumen i publika deluju zadovoljno, na umu treba imati da je Tramp imao prijateljski susret sa katarskim emirom El Tanijem sa kim je razgovarao u dugotrajnom prijateljstvu. No američki predsednik je ubrzo postao sledbenik saudijske struje u „Katarskoj krizi“. Istočna Evropa nije Bliski istok, ali igranje na složenom međuodnosu regionalnih i globalnih snaga može da bude nezgodno i Poljskoj kao i Kataru.

Možda najbolji pravac za razumevanje dometa ove posete pruža jedan poljski učesnik skupa ogrnut zastavom Konfederacije. Reporterki Njujorkera ovaj barjaktar je izjavio kako zna šta ova zastava predstavlja u SAD, ali da u Poljskoj ona označava otpor slabijih država federalnoj vladi, kao što to čini Poljska prema Briselu. „U vezi sa Trampom ja sam neutralan“, rekao je. Ukratko: svako iz ovakvih susreta može da uzme ono što mu se sviđa i da sa tim dobitkom nastavi svoje borbe. U Vašingtonu, Briselu ili Varšavi.              

[/restrict]