Одлазак великог пријатеља Срба

Велко Влканов (1927–2016)

На првим вишестраначким изборима за председника Бугарске 1992. године заузео је друго место (иза Желева), освојивши 2,5 милиона гласова. Да је тада победио, вероватно би историја Балкана изгледала другачије

Преселио се у Софији у вечност Велко Влканов, велики пријатељ Србије, настављач Георги Димитрова, један од последњих идеалиста у политици.
Велко Влканов (1927–2016) познати је бугарски политичар, социјалиста. Докторирао је правне науке у Лајпцигу, био професор универзитета, радио у Институту за државу и право Бугарске академије наука и био председник Бугарског комитета за људска права. Четири пута је биран за посланика у парламенту (последњи пут 1997–2001).
На првим вишестраначким изборима за председника Бугарске 1992. године заузео је друго место (иза Желева), освојивши 2,5 милиона гласова. Да је тада победио, вероватно би историја Балкана изгледала другачије.
Био је председник Бугарског антифашистичког савеза и председник фондације „Георги Димитров“, аутор више књига. Пре само неколико дана, 19. новембра, изабран је и за почасног председника Међународне федерације бораца антифашистичког отпора, на 19. конгресу у Прагу.
Последњих деценија српска јавност је најчешће чула за Влканова пошто је у свакој прилици осуђивала НАТО агресију и величала наш отпор. Био је и оснивач и копредседник Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића.
Још пре него што је Милошевић био ухапшен, професор Влканов Велко је непогрешиво схватио историјску поенту и одлучио да се међународна подршка Слободану Милошевићу мора организовати на истим принципима као подршка Георги Димитрову, коме су нацисти приредили лажно суђење за паљење Рајхстага што су сами починили.
У вези са Слободаном Милошевићем Велко се последњи пут огласио овог лета, када је у дневном листу „Дума“ написао и следеће:
„Двадесет четвртог марта 2001. године, на првом заседању Европског мировног форума у Берлину, предложио сам да буде створен Међународни комитет за одбрану Слободана Милошевића. За само неколико минута декларацију о стварању комитета потписало је око 40 истакнутих личности из Немачке, Русије, Украјине, Белорусије, Пољске, Чешке, Грчке.
Неколико пута сам га посетио у затвору – једном у Београду и два пута у Хагу. И увек сам га затицао – морално узвишеног и са савршено несаломивим духом. Боље је од свих знао истину и био је дубоко убеђен да ће она на крају победити. Био је морални див, коме су судили морални патуљци. Очигледно је да судије Хашког трибунала и нису биле судије, већ плаћене убице. По НАТО наредби су убили човека, који ни за шта није био крив!“
Красиле су академика Влканова скромност, непоколебљиви морал и снага воље, бритки ум и перо. Живот је посветио борби за друштвену правду.