Почетна / Друштво / Страх, заблуде и шансе

Страх, заблуде и шансе

vlada-srbijeДрагомир Анђелковић 

Српска политика у троуглу лично-партијског опортунизма, геополитичког аутизма и национално-конструктивне прилагодљивости

У марту 2016. године лидер „Уније за народни покрет“ и бивши француски председник окомио се на Трампа. За Саркозија он је био неко ко ремети светски поредак и буди страхове. Буквално дан после Доналдове победе, кочоперни галски петао је савио главу и пожурио да удворички изјави да је Француској потребан снажан лидер какав је Путин у Русији, а у САД изабран да то ускоро буде Трамп. Док је последњем усхићено честитао победу, не треба ни рећи да је Николас препоручивао себе као његовог француског пандана. Слично, мада „методолошки“ паметније и лично мање претенциозно, поступио је новопечени британски министар спољних послова. Борис Џонсон се, док је сматрао да је реална победа Хилари, оградио од Трампа иако му је у много чему ближи него госпођа Клинтон. Када је видео исход избора, брже-боље је Доналда посредно узео у заштиту. Без понижавања и не негирајући било шта што је раније рекао, обрушио се на најжешће Трампове противнике у Европи и Америци; на оне који дају себи право да буду морални арбитри и доводе у питање право народа да изабере предводника каквог жели.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *