Почетна / Култура / Клавири и академици у сабирном центру

Клавири и академици у сабирном центру

48. БЕМУС (други део)

hor-optinaПише Смиљка Исаковић

Концертом оркестра Школе за музичке таленте у Ћуприји с уметничким вођом виолинистом Романом Симовићем и програмом Бартока, Моцарта и Бетовена окончан је 48. БЕМУС у сали Коларчеве задужбине

Штета што виолинисту Романа Симовића нисмо чули у бравурознијем програму, јер је још пре неколико година у Београду оставио публику без даха интегралним извођењем Паганинијевих Каприса за виолину соло, музичким догађајем првог реда. Тада је рекао да кoд нaс музичaр трeбa и дa живи oд нeчeгa, нe мoжe сaмo свирaти oнo штo вoли. Дoдушe, и нaпoљу ниje лaкo. Mлaди сe прoбиjajу, a стaриjи држe пoзициje. Звучи познато и актуелно.
Од наступа изворне групе Црнућанка из Горњег Милановца, основане на предлог кнегиње Љубице Обреновић 1812. године, у недељно преподне 23. октобра у Етнографском музеју, до краја фестивала владали су клавири. Једино је пијаниста Ратимир Мартиновић интегрална дела Василија Мокрањца извео у двоипосатном маратону у Скупштини града, док је највећи терет поднео клавир Коларца, најпре у концерту композитора академика САНУ, а потом и у две руске пијанистичке вечери, Бориса Березовског и Дмитрија Маслејева.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *