Почетна / Друштво / Војско! На парове разбројс’

Војско! На парове разбројс’

gardaПише Слободан Иконић

Тешко да ће се Војска Србије у скорије време опоравити од „демократске реформе“, по НАТО стандардима. Наду буди иницијатива за поновно увођење редовног војног рока и њен позитиван одјек у јавности

Да ли је само у Србији могућ парадокс да се у тренутку продаје касарни широм Србије у јавности распламса тема о враћању редовног служења војног рока? Наиме, Дирекција за имовину Републике Србије расписала је оглас за отуђење непокретности које нису неопходне за функционисање Војске Србије. Понуђени су војни комплекси у Београду, Иригу, Краљеву, Нишу, Новом Саду, Панчеву, Пироту, Старој Пазови, Сурдулици, Ужицу, Чачку, Ваљеву, Смедеревској Паланци, Зајечару, Вршцу…

С друге стране, иницијативу за повратак обавезе служења војног рока (укинутог крајем 2010. године) актуелизовало је велико интересовање за добровољно служење војске – вишеструко је више добровољаца од тренутних војних капацитета. Иницијатива има подршку и већине посланика у Народној скупштини, пошто је подржавају СНС, Двери и СРС, у СПС-у још размишљају, док је ДС, иначе главни „реформатор“ војске, против, наводе поједини медији, позивајући се на незваничне информације.

Ако се подсетимо, враћање редовног војног рока било је једно од неиспуњених обећања и странке на власти – СНС-а. „Српска напредна странка сматра да би држава Србија, како би себе учинила колико-толико респективном оружаном силом, морала да, поред садашње професионалне војске, омогући остатку војно способног становништва интензивну пешадијску обуку и на тај начин припреми државу и становништво да у изнуђеној ситуацији адекватно реагују.“ Ову „интензивну пешадијску обуку“ сви су тада разумели као враћање редовног војног рока.

НОВЕ ИДЕЈЕ И УЗОРИ Уколико Скупштина Србије донесе одлуку о враћању обавезног војног рока, Министарство одбране и Војска Србије спремни су да то одмах спроведу у дело, изјавио је портпарол Министарства одбране Јован Кривокапић.

Војска би се, по тој идеји, угледала на земље западне Европе, нпр. на ефикасан и јефтин швајцарски модел, што би значило да би регрути били на обуци у месту боравка, да би војску служили радним данима и да би спавали код куће.

До 2001. године војска се служила годину дана, а затим девет, осам, па шест месеци… Скраћивање војног рока био је политички популаран потез, али је то војсци стварало проблеме јер је у периоду краћем од девет месеци немогуће организовати обуку војника. Војни рок од шест месеци довољан је само за савладавање једноставнијих специјалности.

Многи су по завршетку Хладног рата пожурили с укидањем обавезног служења војног рока, али сада су се околности промениле. Стручњаци за безбедност упозоравају на све већу нестабилност у целој Европи – Украјина, миграције, политичко-економска криза и сл. могу бити валидан разлог да Србија што пре врати обавезно служење војног рока. Укидањем обавезног војног рока Србија се одрекла и учешћа војске у традиционалним безбедносним задацима попут чувања границе.

 

ЕВРОПСКИ ВЕТРОВИ Број добровољаца није довољан да би одржао квалитет војне спреме. Због тога Шведска од 2018. поново уводи обавезан војни рок, осам година после његовог укидања. Исто разматра и влада Немачке, што је и предвиђено у недавно усвојеном новом безбедносном плану заштите од тероризма. Сличан став заузеле су и француске и белгијске власти, које сматрају да им одбрамбени системи нису довољно јаки као у време када су мушкарци обавезно пролазили војну обуку. Многе европске земље, попут Аустрије и Швајцарске, нису ни укидале обавезно служење војске.

„Не може се од садашње шестомесечне добровољне обуке стварати ратна резерва и ратна армија. Одлука о редовном служењу војног рока никада није укинута већ смо је само суспендовали и она се у сваком тренутку може вратити“, упозорава Мирослав Лазански, новинар и војни аналитичар, али и посланик СНС-а у Скупштини.

Лазански у свакој прилици објашњава да је обавезни војни рок у Србији укинут „због погодности и зато што је НАТО од нас захтевао смањење бројног стања армије“ и додао да смо „улетели грлом у јагоде у тај експеримент“.

Према његовим речима, свака армија која нема технику мора да има довољно војника.

„Тренутно у целом систему одбране имамо 35.000 људи, а од тога је само 10.000 под оружјем – у војсци је више службеника него војника“, каже Лазански.

Колико нам је војска потребна у миру видело се 2014. године, кад су нас задесиле поплаве и када је обелодањено колико опреме је нестало, покрадено или је продато у бесцење. Када се утврди да једна војска нема довољно чамаца и лопата (што је с нашом војском тада био случај!), довољно је речено и о томе у каквом се стању она налази.

vojnici

ВОЈНЕ ВЕЖБЕ И „РЕФОРМАТОРИ“ У јуну ове године одржана је војна вежба „Морава 2016“. Практично је целокупан борбени састав оружаних снага Србије био на вежбама, од Сомбора до базе „Југ“. Тенкови М-84 нису модернизовани од 1990, борбена возила пешадије М-80 такође од 1990, артиљерија је пуцала из вучених хаубица „нора“ још из арсенала ЈНА, одакле потичу и самоходне хаубице од 122 мм „гвоздике“, покретни радари из система ПВО, сви авиони „орао“ и Г-4, као и хеликоптери „газела“, од којих ниједан још није модернизован.

Дошли смо у ситуацију да се држава поноси с два транспортна хеликоптера Ми17, док хрватске оружане снаге добијају донацију 14 борбених хеликоптера од САД. Под повољним условима Русија дуже време нашој земљи нуди опремање Војске Србије сложеним борбеним системима, али као да власт не сме да прими ту опрему, а пред јавношћу то правда немањем финансијских средстава.

Реформе у војсци по НАТО стандардима почеле су 2003. године, у време док је постојала државна заједница Србије и Црне Горе. Тада је на месту министра одбране био Борис Тадић. Бивши официри ВС с горчином се сећају чувених НАТО шема нове организације и формације, које је са собом „у џепу“ носио британски генерал-мајор Џон Мур-Бик, Тадићев „саветник“.

Било је ту разних експерата из НАТО земаља, а посебно је био импресиван амерички пуковник, превејани обавештајац ДИА Роберт С. Томасовић, формално виши предавач на познатој школи у Монтереју. Тој екипи се прикључио и Амадео Воткинс, британски доктор наука, „експерт“ за реформу система одбране и безбедности, поготову у колонијалним поседима. Амадео је један од најпознатијих „реформатора“ система наше националне безбедности у најширем смислу – одбране и војске, безбедносних и обавештајних служби и сада полиције. Прво је полуприкривено реформисао Војску Југославије и СЦГ, а тренутно преображава МУП Р. Србије, са позиција специјалног саветника нашег министра унутрашњих дела. И, наравно, „реформисаће“ их онако како нам је средио и Војску.

Елем, после петооктобарске „реформе“ број активних припадника наше војске почео је рапидно да се смањује, тако да се данас зауставио на 38 хиљада с тенденцијом пада на 30 хиљада, колико је предвиђено за Војску Србије у будућности.

 

КАКО СМО СЕ РЕШИЛИ „БАЛАСТА“ Наши западни „пријатељи“ били су „запрепашћени“ количином тенкова: Т-84, Т-72 и Т-55, али и истовремено задовољни што ће нам „помоћи“ да се решимо „баласта“. Било им је „несхватљиво“ да једна балканска државица у 21. веку располаже с око 1.100 тенкова, преко 850 оклопних борбених возила, више од 3.750 артиљеријских оруђа великог калибра, 155 авиона, 53 хеликоптера… У „реформи“ је дошло до смањења броја тенкова и осталих оклопних возила. Сви тенкови типа Т-55 повучени су из употребе до 2008. године иако компанија „Југоимпорт“ има програм за модернизацију овог модела, тако да Србија данас поседује 212 тенкова типа М-84. Србија је расходовала и све самоходне противавионске системе ЗСУ-57. Чинови и ознаке на униформама припадника војске Србије су такође реформисани по НАТО стандардима – сада у саставу оружаних снага Србије постоје потпуно нови чинови као што су бригадни генерал и комодор.

Они који су ратовали на Космету често наводе догађај када је управо наш тенк Т-55 из 15. оклопне бригаде Приштинског корпуса, у околини Подујева, током активности примопредаје „положаја“ према Војнотехничком споразуму, извлачио из блатњаве оранице заглављени британски „савршени“ тенк „челенџер“. Наравно, на молбу њихових командира. И један и други су се налазили у истом блату, али се онај наш (потоњи „вишак“) просто играо у тој каљузи, док је онај с обала Темзе био непомичан.

Србији, изгледа, поново предстоје тешка времена и велики безбедносни изазови. Девастирана и осиромашена, тешко ће повратити количину и сјај некадашњег оружја. Али може бар да крене с редовном обуком људства, иначе спремног да се одазове позиву. Од нечега се мора почети.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *