Почетна / Друштво / ЗОНА СУМРАКА – Хилари у Mилановићевим ципелама

ЗОНА СУМРАКА – Хилари у Mилановићевим ципелама

Филип РодићПише ФИЛИП РОДИЋ

Кажу експерти да је антисрпска еуфорија у Хрватској плод предизборне кампање и да ће се „све смирити“ када она прође. У САД је, такође, у току кампања – а њу карактеришу оштри напади на Русију. И у једном, и у другом случају, у ратоборној реторици предњаче „либерални“, „левичарски“ кандидати – Зоран Милановић и Хилари Клинтон. Откуд то?

Председнички кандидат Демократске странке Хилари Клинтон одавно је позната као изузетно ратоборно биће које има обичај да се поразу свог непријатеља радује и на потпуно неодмерен начин, без трунке витештва и људскости. Сетите се само како је поскакивала од среће када је чула да је убијен Моамер Гадафи. Попут малог детета које је добило најлепши поклон, њено лице се озарило, а из дубине душе отео јој се поклич „Дошли смо, видели смо, он је умро“. Клинтонова очито воли рат, као и да понижава своје противнике. Током кампање за председничку номинацију 2008. године мета јој је био Иран. „Желим да Иранци знају, уколико будем председник, да ћемо напасти Иран“, рекла је она отворено и додала да ће их „потпуно збрисати“.

[restrictedarea]

У садашњој кампањи главни непријатељ и кривац за све невоље у Америци јој је Русија. Када данас говори о Русији, мало је увијенија, али су некадашње претње остале исте. На Националној конвенцији Америчке лиге највећи део говора посветила је понављању фраза о „америчкој изузетности“, али је и ту успела да провуче претњу Москви. „Русија је извршила хакерски напад на Демократски национални комитет, можда чак и у неке државне изборне системе. (…) Као председник рећи ћу јасно – САД ће компјутерске нападе третирати као било који други напад. Бићемо спремни на озбиљне политичке, економске и војне одговоре“, рекла је она. Клинтонова је, дакле, спремна да због компјутерског напада за који се не може доказати да иза њега стоји Русија, употреби „војни одговор“ који би значио свеопшти рат. Њена опседнутост Русијом иде толико далеко да ју је у само овом говору поменула седам пута оптужујући је за све и свашта.

У кампањи чак не само њој наклоњени медији него и њен штаб ривалa Доналда Трампа оптужују да је „марионета Кремља“, а Русију да жели да манипулише њиховим изборима. Премда до сада није забележено мешање Русије у изборни процес било које земље, а посебно не САД, док је обрнутих случајева прегршт. Нису без разлога у Русији, поред осталих, непожељним проглашене НВО Национална задужбина за демократију, Фонд за отворено друштво и Национални демократски институт за међународне односе. Иако и САД имају сличан закон о „страним агентима“, тамо нема руских невладиних организација које су због свог деловања морале бити забрањене.

Као и у случају изјава нашег суседа Зорана Милановића, и изјаве Хилари Клинтон и њеног демократског табора балансирају на ивици разума. Оптужба за хаковање, на пример. Таквим нападима је генерално врло тешко открити извор, а посебно ако иза њих стоје огромни ресурси једне светске силе. Или је руски хакерски апарат толико снажан, па могу без проблема упасти у америчке системе и прикрити своју одговорност, или су неспособњаковићи немоћни да се сакрију, те у том случају нису озбиљна претња. Шта је од та два? Други наратив је да је Трамп лудак којем се не сме дозволити да контролише амерички нуклеарни арсенал, јер би могао да започне рат. Истовремено, он је руска марионета коју Кремљ покушава разним манипулацијама да угура у Белу кућу. Да ли Путин хоће Трампа у председничкој фотељи да би га овај напао? И то упркос томе што управо Клинтонова прети?

На крају, враћамо се на изборну кампању. Какви су то бирачи либералног и левог опредељења којима Клинтонова и Милановић желе да се додворе својом запаљивом ратнохушкачком реториком? Корени су готово исти и ради се о „изузетности“, „посебности“ – непремостивој разлици у односу на другог. Америка жели да либерализује и демократизује цео свет јер је нешто више и боље, а Хрватска, сада и чланица Европске уније, жели да се наметне као „изузетни“ ентитет овог региона будући да Хрвати „наднарод“. А Милановић је постао већи усташа од усташа, па ветерани и драговољци морају да га смирују. Исто као што је Клинтонова већи јастреб од најватренијих неоконзервативаца. Уз то Милановић је схватио да за Запад усташки покрет није екстремистичко зло него алатка која се може искористити, као „бандеристи“ у Украјини. И зато Запад ћути и све то смишљено и свесно толерише, ако већ не подстрекује. Откуд да то долази од „либерала“ у оба случаја? Што се САД тиче, демократе убедљиво воде у односу на републиканце у започињању ратова и „одбрани демократије“ по свету. Што се Хрватске тиче, тамошњи „левичари“ најпре морају доказати своје домољубље, па тек онда започети класну борбу. Хрватској је данас важније заокруживање територије и излазак на границе НДХ. Отуд и Милановићеве отровне речи и презир не само спрам Србије него и према БиХ.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *